Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И без наредбе врховног штаба, и без команди војних лица, и без ударца чизме и штапа, и без труба и хаубица!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Их, што си ми нешто мршуљава ка врабац, нема у теби тридесет ока. Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче!
Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум! Ејвала ти гласу! Нена, у неприлици, гледа час у хаубицу, час у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
четврта. Ми се немо погледасмо, престрављени да та неман не захвати случајно и нас овде на торњу. Била је то нека хаубица са којом се сада сретамо први пут.
Она хаубица рије земљу, затрпава наше ровове, али нико не одмиче. Збијају се пешаци или искачу из ровова и скривају се у дубоким
Али тада устукнусмо и уздигосмо рамена. Пред нашим очима проломише се страховите експлозије. — Шрапнел... хаубица... ау! — Пита командир како су пали меци? Ми се само погледасмо пренеражени. Изгледа, сада смо на реду ми.
Експлозије се зачуше иза наших леђа, — Повећати даљину за педесет... — Овај нас уракљи! — Јави команданту да хаубица гађа цркву, уракљени смо. Наше разорне загрмеше око непријатељских ровова... Видимо како прилежу.
Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остадоше четири црна стуба дима. — Хаубица! — По три разорном! — виче Танасије.
Наступ непријатељске пешадије сломљен је. Леже сада они растурени у равници, јер не могу ни напред ни назад. А она хаубица гађа нашу батерију, али увек на исто место, позади нас око двеста метара, у врзину, на коју се пројектује наша
Ми смо и даље дејствовали, док је хаубица непоштедно трескала и превртала земљу... Она четворица су већ према врзини. Сада трче... секу махнито ограду...
Она четворица су већ према врзини. Сада трче... секу махнито ограду... Зинуше четири отвора. Хаубица стиже. Један се занија и паде, опет се диже и сви се изгубише међу оградама.
Хаубица стиже. Један се занија и паде, опет се диже и сви се изгубише међу оградама. Нама лакну, хаубица као да побесне, тукући оне отворе, док смо се ми задовољно смејали и гађали непријатељску пешадију.
Наредио је командир да водници са топовођама дежурају целе ноћи, не би ли се случајно јавила она хаубица, те да јој по блеску одреде правац. Али хаубица је ћутала. Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан.
Али хаубица је ћутала. Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан. Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова,
И исто осећање страха владало је код оних доле у равници, као што је и ова хаубица кидала наше нерве... Али сада нам се крв следи од ужаса...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сама наша Команда трудила се да ствар заташка. Нарочито је била драматична истрага око закашњења неких хаубица (ако ме сећање не вара, за време битке код Таргу Јиу).
Ни мене. У зиму 1917, ја сам упућен из Сегедина у пук, а ваљда због тих хаубица у школу за резервног официра, у Острогон. Био сам блед као крпа. А.О.К.
Ја сам се бојао истраге у Коморану, због оних залуталих хаубица. Уместо тога, и ја сам био упућен, из Коморана, у школу, у један заробљенички логор крај Острогона. А.О.К.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене. Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада.
За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми. По пуцњу знају војници одмах која батерија гађа, а по правцу одакле допире пуцањ пушака, ма то било и у мрклој
— рече тихо. А то исто веле и непријатељски војници. И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује.
Не да ми се... Има их који су се завукли у позадину, па као да су тамо корен пустили. Ни хаубица их не може кренути. Седим синоћ у Турман-Махали и размишљам. Од почетка до краја терали су ме неки малери.
У људима као да је нешто прегорело. Чаме у рововима мислећи на своје, и гину... Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух! — узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај?
— Ништа, ништа, не бој се! — умирује га Лука. — То гађа „Виљем“. — Какав „Виљем“? — Заробљена немачка хаубица од двадесет сантиметара. Ево је овде, испод нас, у шумарку, — Одвикао сам се. Хоће ли још да гађа, да се не цимам?...
Против Протићеве батерије почела је одмах да дејствује бугарска хаубица. Али нису могли да погоде тачно правац... Увече се утишала паљба.
Дим се у висини развлачи као застор и сунце је потамнело. Преко наших глава заошијавају гранате хаубица и тешких топова француских и енглеских. Ваздух као да се цепа, онда кркља, јаруге јече.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Целога дана грчило се наше тело под страшним замахом граната из тешких непријатељских хаубица. Случај нас је и данас спасао. А сутра?... Потпуковник Петар рече да изместимо осматрачницу мало удесно.
Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе... Прва хаубица наиђе на стрми одсек и као откинута са опруге полете, гурајући, гужвајући волове и возаре.
По правцу како је запарало земљу, затим по звуку са које стране допиру пуцњи, извели смо закључак да се та хаубица налази иза једног гребена, који је имао облик језика, на један и по километар позади села Горничева.