Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Покрај тебе, у сутоне ране, мислио сам на моје Хашане. Можда памтиш моје сузе давне у свиленом предвечерју млаком, када су ме у дворишту школе са подсмијехом назвали
Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане. На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у дну твога вира.
Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. Једног јутра, свечан и узбуђен, на обали, крај вира зеленца, измуцах ти, првом слушаоцу, своју сјетну пјесмицу
Кренух свијетом у даљи незнане и понесох у срцу Хашане. Оста тако, Уни поклоњена, прва пјесма, моја прва тајна, и у срце пресели се крадом Уно моја, пјесмо завичајна.
Идем свијетом на четири стране, слушам Уну и видим Хашане. Отад, ево, мину пола вијека, све спорије откуцаје бројим, искри иње, примиче се вече, а ја опет покрај Уне
Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане. РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ