Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. — Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино!
— То је, вели, чинио и док је ђак био. Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Сремчев браник. О, виђала сам ја њега! Па и њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу. И не упита се с њим, него одмах поче: — Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?
И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану... Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак.
— удари Радан већ да се спрда. — Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. — Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.
Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.
— А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.
Шта ће сад? Скинути не може. Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!... Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду.
Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.
— и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.
« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.
« поче опет Мојсило, па тек дрекну: »Е, баш неће бити двадесет пет!...« Брзо изиђе и затвори врата за собом, па хајд онако у плитким ципелама, те по највећем пљуску поред Савкине куће. Окисао као миш, све се цеди вода с њега.
букну тек на један мах, па оде као бесан. Јурио је улицама не гледајући никог, па хајд' право у кућу Николину. Никола седи за доручком са својом домаћицом и Савком, и још ту беше неко од млађих.
Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па неко колац, неко мотику, неко оплавак и хајд' навише у шуму. Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!... Запамти, главе се мећу! — Па шта да радим?
Јави им се. Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!... Хајд̓ сад!... — Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...
Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!... Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре...
Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!... Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре...
Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони. Хајд̓! И разиђоше се... Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.
А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?... Не знаш!... Чуо сам ја, али нећу казати од кога... Него хајд, хајд!... Видећемо и то!... Лазар изиде. Срце му је играло од радости... Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.
А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?... Не знаш!... Чуо сам ја, али нећу казати од кога... Него хајд, хајд!... Видећемо и то!... Лазар изиде. Срце му је играло од радости... Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.
Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе. Почеша се иза ува. — Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма...
Па се препе на један храст, са кога је видео борбу... Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.
” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто нап
Мени криво што он не пристаје у моје лудовање. Лакше би ми било. Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: — А што се ти, опет, правиш важан?
Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд! Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема.
Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом наредити ствар како треба. — Хајд да те одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога! Ходи да спаваш! Не бој се — испросићемо ми теби девојку...
Ђеда задовољно гледа како она коми. Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја. — Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима.
Нити се она што боји, баш ни Благојевог брње што хоће и ногом и зубима. — Хајд сад овамо! Опет је одведе до свињца. Она разби девет бундева и баци свињама.
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај!
Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви! Што се не умивате? Ви'ш, Анока чека да полива! Детињско неко достојанство царствоваше на његову лицу.
Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући. А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити
Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо
Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада. Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром. — Дакле, хајд’мо, чика-Гавро! — Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо.
Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром. — Дакле, хајд’мо, чика-Гавро! — Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо.
— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо! За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, „да се Власи не сете”.
— Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете!
— Па ништа, то се тако трефило. А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш? Хајд’ унутра! — Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл. Ја се не знам с њим разговарати.
— Ал зашто је тако истрчала? — запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било. — Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!
Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време. Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор. — Хајд’мо, чика-Гавро, време је већ! — Та чекај још мало. — 3адоцнићемо се.
— Идем и ја. Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино. — Хајд’мо! — Хајд’мо! Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра. Сви се дигоше.
— Идем и ја. Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино. — Хајд’мо! — Хајд’мо! Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра. Сви се дигоше.
Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видићемо. — Не браним. Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места. — Наравно. — И то нека ми буде последњи пут.
— Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине. — Хајд’ да се куцнемо! Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио
ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра! — То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод.
Непостојан дух. — Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? — Шта? — Хајд’ с чим год да шлекулирамо. Шта ће ти та бакалница? — Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати. Но, с чим да шпекулирам?
— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. — Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца?
Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? — Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити.
Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо. Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице
Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. — Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.
— Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо
Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. — Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. Господар Софра мисли се. — Моли господара Полачека. Ако он пође, онда ћу и ја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Хвала! Ријечи је наше изговарао заносећи. — Хајд, напријед, у име божје! — викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа.
— Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива. Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске. Хајд сад умиј се. Ја ћу ти посути! Ено воде пред вратима. Јанко обучен и у димлијама изађе и опра се.
Један рече: „Он сад дознаје што ради бог!“ „Други рече томе: „Е хајд’, па реци Светоме да си погодио што он мисли!“ — „Не бих, валај“, рече онај, „да ми даш најбољега овна из свога тора!
Ја идем одмах, али, ако хоћеш ти са мном, ја ћу те причекати да презалогајиш! Владика рече да узмеш коња. — Хајд’мо — прихвати Јанко, готово немарно, па сазу чизме а узе опанке, које бјеше добио на поклон на Његушима.
Види се да је судба била! А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца! Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје! Маркиша окрете Крцуна на бок и једанак га обојица дигоше, он наслони труп на раме, а вођ ноге.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— прожвака Јово мрдајући носом. — Шта му ја знам, али тек што се замислим, а срце ми се некако навије па — хајд, хајд! — само погоди куд не треба. — Чујете ли ви ово? — строго се поиспрси Мунижаба.
— прожвака Јово мрдајући носом. — Шта му ја знам, али тек што се замислим, а срце ми се некако навије па — хајд, хајд! — само погоди куд не треба. — Чујете ли ви ово? — строго се поиспрси Мунижаба.
— Хм, угарак. И ти би сад с угарком тамо под ме ...медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица.
— Хајд, богати, стари, пролази с миром и не прави панику. Да наша борба пропадне због прегршти ораха, а? Е, вала, нек пропадне
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Кола, Димитријо! — рече попа кад га овај зачуђено погледа. — Зар не знаш да Тода треба да иде у село? — Хајд, спреми! А Димитрија се згрнуо па ништа не разуме. Одједном се окрену и брзо отрча Тоди.
Иде, смеје се; ми трчимо око њега тражећи му, он нас одбија: — Хајд, хајд! није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу.
Иде, смеје се; ми трчимо око њега тражећи му, он нас одбија: — Хајд, хајд! није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она се сад дигне, упрти њега и све што је он за њу приправио на своја леђа, па хајд горе. Кадгод је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, н улио једно виједро вина.
— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му
— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци
Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају. — Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола?
— Е, кад је човек несрећан, он је баш несрећан, — вели старац, па сутрадан хајд опет у дрва. Чекају га већ Срећа и Несрећа, а он им по истини каже шта је и како је.
Прихвати старац потуру и однесе је својој кући. Кад тамо, а баба му се поболела па хоће рибе. Хајд он на пијацу са оном потуром, па стане обилазити сву рибу редом, најзад ће му рећи један рибар: — Ти се, стари,
Старац како дође, одмах се погоди с њоме и купи јој све брашно, па сад хајд кући. Кад стане брашно просејавати, а он на своје велико чудо нађе у брашну оних својих других тридесет форината што
Што смисле, то и учине. А она двојица у шуми, видећи их издалека где иду накресани, рекну мећу собом: — Хајд' ми ову двојицу да смлатимо, па ће само нама остати сви новци.
Најпосле смисли једно, натовари пуна кола шљива, па пође селом викати: — Хајд'те, људи, шљива за ђубре! Брзо се пронесе селом глас о томе да је неки човек зар померио памећу, па даје шљиве за
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
каже: „Готово и ово срање, хајд куд који, мили моји, срећна вам нова!“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Јеж се весели: „На гозбу, вели, ту шале нема, хајд да се спрема.“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
” Није ми казао, али је јасно као дан да је то хтео да ми каже. Па хајд' сад, како да не послушаш и не испуниш покојникову жељу? Где бих ја тебе оставио? ДАНИЦА: Али...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сигурно ти ово први пут, те не знаш шта значи то „џодисати“... Видиш... јединица крене, па стане, онда опет хајд сто метара, затим стој три сата у месту. — А зашто? — А враг би га знао...
— Јавићеш се командиру чете. А наши телефонисти су код прве чете. Одмах их дозови и успостави везу са батеријом. Хајд сад одмах... А-ја, наредио је командант да се при поласку јавиш њему. Војници су ми усрдно помагали да се спремим.
“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени један поред другога и
— Скини, скини! — говори Александар пригушеним гласом и помаже јој да свуче блузу. — Хајд, скини и кошуљу! — Зар и то! — Па не могу ја ништа да чујем... Знаш...
— Тако је, наредниче, пази добро и запамти! Хајд марш на осматрачницу! Иако сам увиђао да је то само формула којом треба да правдам ћутање батерије, ипак ме је
— То ли је? — и Александар се замисли. — Ја богами, ако не покупимо ми, узеће Аустријанци. Хајд узми тројицу, и кад помислим да сте тамо, ви да сте овде.
А када нам предаде листове, пружи нам руку и у шали добаци: — Хајд... ватајте маглу! Одмакли смо прилично, кад зачусмо да нас командир зове. — А-ха...
— Хеј, друже! Онај застаде и ми приђосмо. — Где је командант? — Ево га иза ограде, у рупи... — Хајд, поведи нас... — Ја сам ордонанс... — Напред! — нареди одлучно командир и ми у неколико скокова дођосмо до земунице.
А главно извиђање биће зором. — Хајд добро што вас тера. Али шта ћу ја, овако стар, да се ноћас кршим! — вели капетан Станојчић.
У близини нешто лупи, као да паде чивија. — Хајд да се иде! — А куда ћете, бре, по ноћи? — сети се стражар да их запита. — У лов!... По сласт! — А-ха!...
— Али када није дошла досад... сумњам — и преко лица пређе му сенка нерасположења. — Да покушам, а надам се... — Хајд, види. Само се чувај пешака, опасни су они. — Не брините! — и Александар се упути право у шталу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан! Хууу!... Вода је гора од ватре. Повуче дубина, па удави зачас.
За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд. Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина. Не може то овако више.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!....
Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању....
Такав је био од како га памтимо. Чим среди летину и посвршава јесење послове, он остави пуну кућу, па хајд’ на пут — у који манастир. Тамо пробави целу зиму, па чим се снег стане топити, он већ стиже у село.
да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију варошана, а гле сад по највећем мразу хајд’ у село! Четири сата пешице па или добити што ил’ не добити; или ручати тамо, ил’ скапавати гладан цео дан.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Почело је нежно и увиђавно, А завршило се гадошћу и подлошћу...” „И сад хајд, поверуј ниској сорти: Гледајте га, мушку сотону! Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону...
Устај, и хајд поново за сто, нема друге! Сутрадан, после пробдевене ноћи, замолим комшиницу да пређем у њену кућу — тамо се грејало.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, нȁ ти божју вјеру! Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека.
Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени. ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш! дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их: — Хајд! Не досађујете! XXИ И на срећу своју, Софка поче осећати како је све чисто дражи и бива јој пријатно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и сви тако живи; Срећа се види... и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо!
Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо! — О види величанство пóља, Трагично друштво кроз која ме води: Огроман видик, неслућена дóља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
овца не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не лаје, гдје дијете не плаче, гдје маша не куца, гдје се гусле не чују; хајд у ками, у гору, у воду: ту ти мјеста није!
једе и пије; не зна добро читати, ал’ зна добро искати: крајцарицу у кутијицу, кобасицу у торбицу, колачић на штапић! Хајд’ да идемо! (Пошто се захвали на дару, Губи одлази за царевима).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од куд је ва- | тра светлила.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш. А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео.
А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео. (Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза.
АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти! (Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази).
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА ПЕСМА И Хајд'мо, о Музо! Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко.
Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба! Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало; Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......
Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја! хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам
О хајд'мо у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по
„Хајд'мо - ја рекох - „Тимоковом врелу! Ено окомка крај обале ове! Ту ћемо сести окружени водом, Слушати жубор и сањати снове
“ „Не“, - рече она - „страшим се тог врела! К'о гробни задах да их њега пири! Но хајд'мо горе, где је светлост сунца, Где лете орли, ветри, и лептири“ „Ал', драга“, - рекох - „пут је тамо стрмен...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Горе доље, горе доле. Кад ће већ завршити ова ноћ! ЛXИX Опет сам сâм у соби. Јуче су одвели Радивоја. „Хајд' здраво!” — опростио се са мном. „Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури.
Зар не видите да већ постаје обичај : чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору. То ви мени реците...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она се сад дигне, упрти њега, и све ШТО је он за њу приправио, на своја леђа, па хајд̓ горе. Кад год је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, и улио једно виједро вина.
Него хајд̓мо сваки оклен је ко и дошао, те причајмо по свијету; па ко не вјерује — попасите му сву меницу прије меснијех поклада.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао! Маши се, среће ти, да штогод поједеш — бићеш гладна?
На његову препланулом, отвореном лицу плаве очи изгледају овлажене, из њих избија нека неодређена сета. —Хајд'мо! —Немој, брате! — замоли одједом Арнаут Миливоја. — Немој!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Покуњи се стари рибар, опет мору хајд’; А по мору гибали се дебљи таласи. Зове рибу; риба дође; старац говори: „Ево мене по невољи опет ка теби: Послала
“ Тако је лелекô У Негдину неко. А ђаво му шапнô: „Хихи, хихи, хи! Па зар не знаш лека, — Хајд’ у крчму, пи!“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао.
Немојте се кошкат’ рад ситније мете Онда кад вам крупна искушења прете. Не будите деца („хајд’ у школу, мали!“) Ви које су дуги веци школовали. Немојте се играт’ у праху у низу...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи... Хајд’, брале, Уклон’ се мало од те провале, Док ниси главе тврдим теменом У вечној ноћи нашô светлости...
ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби!
“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!... А кад му вина Капљица жарка груди разгреје, Те већ у срцу живот закуца, Потражите ме...
једно узима, А друго враћа мајци несрећној!... Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје!
СТАНА: А Бошко? Ти док се овде тако скањујеш, Бледа ће глава бедем китити. СПАСЕНИЈА: Ах, мајко, хајд’! Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова.
Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.
Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.
Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.
ХАЏИЈА: Хајд’ напред само! Овакви часи груди надимљу, А крв ће њима терет лакшати Што ми на теме баца судбина! (Главаш с Хаџијом
То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!... Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.
То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!... Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.
То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!... Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и француски, носи
— Шта ту радите? — Седимо, вала. — А што, болан? — А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред. И они су полазили, а свакоме је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред.
Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах...
— Има, има довољно места. Нас двојица ћемо овде — и Драган показа на даске — посилни ће доле. — Е, тако. Хајд, сместите се, а ја одох да наручим каве, па дођите код мене.
— Ти, Чедомире, удари у жице, међу звонца, а нас двојица ћемо у њихове ровове... Хајд сад! Извили су се као мачке један за другим изван рова и бешумно полетели у ноћ...
— Има нас и оваквих и онаквих. Али ипак, прегруписали су се. — Хајд сад, ставите опасаче и вратите се одмах. — Драган ме погледа. — Видећемо шта ће ноћас бити.
— Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!... Хајд у здравље наших љубазних домаћина — он диже чашу и куцну се са Костом, а потом испише наискап.
— пита га Војин. — Фина ствар — смеје се Станимир. — А сад, хајд марш! — нареди Лука. — Не морате ви да нам зијате у зубе. — Дакле, ухватисте везу? — пита Војин.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Плуг ми се ако поквари, удешам Сам; а ти ни оритка држати, ручице нит’ знаш. Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату.
Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда упрти децу, Мопслу наметни амрел: цеди с’, пресвлачи, и псуј!
1857. Јован Суботић XВИИИ ПРАТЕР Хајд’ у Пратер, у крило зелене природе, тамо Влада лепота и мир, струји ведрина и хлад.
августа 1839, стр. 129аб—130а. Немчићева песма почиње: Хајда, синци, хајд’ сестрице! Нуз илирске певат жице, — Хајд’мо и ми, братјо мила!
августа 1839, стр. 129аб—130а. Немчићева песма почиње: Хајда, синци, хајд’ сестрице! Нуз илирске певат жице, — Хајд’мо и ми, братјо мила!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Да црне несреће, Што нам у црну земљу донесе! БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију...
БОШКО: Па ни за штампару. БОГДАН: Ни за лепоту Те набељене Светлости! БОШКО: Хајд’мо, Богдане! Ја право одох нашем Станиши. БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио...
ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома! КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!
СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô... ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине! Ходи, скотино! ТРЕЋИ СЕРДАР: Дођи, да чујеш јеку планина!
ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.) Ова га је прогонила, онако сиједа и стара!
ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.) Ова га је прогонила, онако сиједа и стара! Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто.
Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар?
Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар?
— Једно се чудим: како дођосте, Како хтедосте, како смедосте За издајника тога молити?... Ил’ је завера? Ал’ хајд’, одлаз’те! Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!... ВУКСАН: То беше оштро.
ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде. — Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа!
БОГДАН: Ал’ шта је с раном? Стаде ли крв? БОШКО: Хајд’мо, Богдане, хајде, Станиша! Те лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби
СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И то, нисам ја учио као што данашња младеж учи — годину дана, па хајд' у старији разред. Него се ја, господине мој, нисам мицао из разреда по годину, две, па и три, ако хоћеш, све док
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је.
влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: — Хајд, хајд! Иди ради... Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.
да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: — Хајд, хајд! Иди ради... Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.
Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону. Виде да је све свршено. И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’! СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа!
СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’! СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа!
) МИРОН (устаје и заогрћући се мантијом гледа кроз прозоре да ли су сви отишли). Хајд’, и ја да идем! ТАШАНА (готово уплашено, са страхом га зауставља): Остани ти, дедо, остани!
(Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
меса, донесу салату, само мало посољену, једе је лист по лист, из руке, напије се воде, доврши своју униформу, па хајд у штајервагн... Да није било других мука, живела би ваљда сто година.
— То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда. — Јулица зајеца из свег срца... — Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син!
— То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда. — Јулица зајеца из свег срца... — Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син!
— Ју, ју, то је просто страшно! Песник, свира у клавир, први ђак, јединац, пресипа им се, и хајд у трговачку школу с калфама и с практикантима из штедионице. Жене, мени је памет стала!
Како живот већ плаши!... Хајд, рецимо да је то све још далеко... Хоћеш ли после вечере да мало прошетамо крај Тисе? Тиса је река крај које би
— Бранко се засмеја. — Хајд, лаку ноћ, снови пусти! осећам да ми се спава, и хвала ти, Боже. Павле се вратио у Енглеску.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор.
— Ама то је моје предосећање... Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји.
— Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво! Закорачисмо у планину, снежним стазама, преко неких каменитих превоја, затим се спуштамо, опет
— Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први... И кретоше један за другим, поштапајући се.
Требало је суљати се. Коњи се устежу. — Нема другог начина него да их силом погурамо — рече Бранко. — Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните! Околни навалише штаповима.
Ту ћемо се, кажу, укрцати. — Ту је још мало и Крф. Онда ће нам тамо дати по један појас за спасавање, и рећи: хајд сад на море! — љути се Лука.
А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај... — Уверавам те... Командант је видео спровод и питао где је свештеник.
— Хајд сад, вуци, вуци... Коњ уздигао главу, исколачио очи, очајно се бори, али се примаче обали. Нагази на чврсту земљу, те
— Па јест, ви замишљате да на овој мојој маслини рађа кафа... и као у кавану, хајд да навратимо. За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме.
— Благо теби, побратиме. Код мене у онај поток неће нико да наврати... — И шта велиш... хајд да се помучимо узбрдо до Луке, добро, добро, постараћемо се, када ти је толико жао... — Ама не мораш, побратиме.
— Шта, да не би хтео да ми вратиш? — Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио. Исајло задовољно трља руке и сав срећан облеће око поручника.
Живадин се пригушено смеје. Почесмо и ми остали. — Е, знаш шта је, претерасте! — вели, смејући се, капетан Веља. — Хајд што рекосте да је шакал као коњ. То је још и могао да прогута.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо! МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо. Окуси што Бог дао!
(Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо!
(Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо!
Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!... АРСА (бесно): Кући!... МИТКА (покуњено одлази): Хајд, хајд, ти ми... (Одлази). АРСА (за њим): Кући право! (Циганима). А ви? Зар сте још ту? (Замахује штапом.
Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!... АРСА (бесно): Кући!... МИТКА (покуњено одлази): Хајд, хајд, ти ми... (Одлази). АРСА (за њим): Кући право! (Циганима). А ви? Зар сте још ту? (Замахује штапом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Скочи Туре Бојичић Алија да привати коња под делијом, а она га уд’ри топузином: „Хајд’ отоле, курвино копиле! Ти ли си се царе учинио, да ти држиш цареве хаине?