Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесте, певају... али то је мучан живот... Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!... Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! — Све ја то могу!
— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка! Али сам верена! Заверила сам се Станку хајдуку! Крунија посрте. Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже. И сад је више ништа не задржа.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре ни хајдука, него нешто ...нешто ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку. Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко брату што не роди мајка, А хајдуку без Ђурђева данка! Тешко ватри од љескове гране, Горе ташти од зетове хране!
Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку. Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«. А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут.
Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу. Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон. Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи.
Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. Стигоше Ђуричиној кући. Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди. Хајдуку не даде дружина да га погуби, пошто је њихов поглавица изрично наредио да се сви живи доведу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје! ГЛАВАШ: Још мало чекај, Да збогом кажем трошној колиби Што је хајдуку главу чувала, Кравећи зими смрзле удове; А кад је, опет, жарка припека, Из планина је ветрић водила Да ми расхлади
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ђевојка књигу написала, навришко је Грују оправила. Кад хајдуку ситна књига дође, намах викну у своју дружину; скупи му се тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а
Па га неће ка цару водити, но га баци у ледну тамницу. Ту тамнова три године дана. Кад хајдуку мука одољела, он дозивље Бојичић-Алила: „Ој Турчине, Бојичић-Алиле, ну дај мене лист књиге бијеле и калема, чим се
Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“. Хајдуку је мука одољела, каил бјеше изгубити главу, па изиде из ледне тамнице.