Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Обично је свршавао сам с појединцима. А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...
— запита га Станко после поздрава. — Хајдуке? — Јест. — Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици... Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори... Ти знаш, сваки је на свом месту...
хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици... Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори... Ти знаш, сваки је на свом месту... Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!...
Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори... Ти знаш, сваки је на свом месту... Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... — Али где ћу их наћи? — Откуд ја знам? — Људи кажу да знаш. — Људи кажу!...
Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. Хајдуци су ћутали. Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.
Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге. Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге
Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали.
Напунише опет чобању, па се вратише дружини. Хајдуци су били већ на ногама. Могло их је бити око тридесет. Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед.
Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу.
— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.
— пита Станко. — Јок, изатрке. Станко се закаса. Кад дође до пања као да крила доби... — Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: — Могу и „из места!
Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: — Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама. Станко приђе пању. Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такви су црногорски јунаци, који су готово стално били независни од Турака; такви су многобројни витезови и хајдуци свих динарских области из Турског доба.
у коме се досада изражавала осећајност и афекти овог темперамента јесте српска национална идеја, и од њих су постајали хајдуци, ускоци, осветници; и сада, без икаквог околишења, и много њих кадри су дати и дају главу за националну идеју.
Волели су двобоје и нису се плашили часне смрти. Хајдуци су били заштита противу турских и домаћих пакосника. Било је и хајдучица.
Најпре су му ломили руке и ноге, затим су му вадили очи. Витешки хајдуци нису одмах убијали заробљене Турке. Опраштали су им живот да би могли причати о њихоВим делима: „Не лажи, кажи истину
Главни хајдуци, пропагандисте и књижевници овога доба били су родом из Средње горе. Политичари који су рођени у овим крајевима често
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Одмах затим, једна за другом, изишле су његове главне ствари Школске икона у Словінцу, 1880, у добри час хајдуци, На бунару, Вертер и Све ће то народ позлатити у Отаџбини 1880—1882.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ И већ су се поља прихватили — Већ и двори Мустови се виде — Хајдуци се мало уставише, Прозборише, страже наредише, И остало што је за потребу, Те с' макоше тајом унапријед, Један на
“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно. Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо што јоште претекло, Али што ће?
Уз врлет се попели хајдуци, Свак запао по за један камен, Дохватају оне танке пушке, Још понеки својој проговара: „Збогом, пушко, збогом,
Веће дође на те пушке мале, А погдјешто и на бритке ноже, Већ до горе допријеше Турци, Ма се бране злосретни хајдуци, И падају — а нека их, брате, Свак замјене доста већ учини: Косово би могâ пребољети, А некмоли мирно умријети.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Замислите онда шта смо нашли рођак и ја кад су моји, из ујакове породице, били и лички хајдуци, и босански колонисти, амерички рудари, рештанци у Лијепој Глави, надгледници на градњи пруге за Вишеград, војаци
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра
Кад побратим виде где људи с оружјем улазе у цркву, он се сакрије у један угао; а хајдуци ушавши унутра поседају и благо поделе све калпацима, а рухо и оружје како се могло.
А побратим иза угла: — Ево нас, сви смо готови. Кад хајдуци то чују, онај побаци сабљу, а они други оставе своје делове на гомилама, па скоче и побегну без обзира.
НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ! Некакога слијепца ухвате хајдуци те га оплијене и свуку до кошуље и обуће. Кад га тако оставе и пођу својим путем, поврати се један и стане га нагонити
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут. На крају шуме кућица стоји,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На двеста корака пред нама, на чисту пољу, стоји пуст, гранат грм и под њим четири оружана човека. — Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци! Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Да нијеси у кућу дошао, знао бих ти одговорит дивно; ема хоћу нешто свакојако. Зар обадва нијесмо хајдуци? Он је хајдук робља свезанога, он је бољи е више уграби; ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нек’ носи бисаге, кључ је у мене. — Казао Грк кад су му хајдуци однели бисаге. Нуде се као Грци у апсу (аришту). — Приповиједа се (у војводству) како су Грке поћерали у ариште, па
“ МОЈАНКА (Долина између Думна и Сиња) Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка“ и тако се оно
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра
” Кад побратим види где људи с оружјем улазе у цркву, он се сакрије у један угао; а хајдуци ушавши унутра поседају и благо | поделе све калпацима, а рухо и оружје како се могло.
камо те се?” А побратим из угла: „Ево нас, сви смо готови.” Кад хајдуци то чују, онај побаци сабљу, а они други оставе своје делове на гомилама, па скоче и побегну без обзира.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
није с вечере ни улазио у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци. Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као свој кожух познајем ову Србијицу. Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива!
— Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко.
Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али... његово је то. Аћимов је он син. Његова крв и страст.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.
У таквим мислима дочека свануће. Х Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..
— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село ? — Па... сигурнији смо овако.
То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. А Вујо зину од чуда. — Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло.
Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку!
Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу.
Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку...
а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном. Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...
У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом
Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. XВИИИ — Наслеђе, господа моја, велика
Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци, који су нечије дворе били похарали и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра
Кад побратим види где људи с оружјем улазе у цркву, он се сакрије у један угао; а хајдуци, ушавши унутра, поседају и благо поделе све калпацима, а рухо и оружје како се могло.
А побратим иза угла: — Ево нас, сви смо готови. Кад хајдуци то чују, онај побаци сабљу, а они други оставе своје делове на гомилама, па скоче и побегну без обзира.
Чују то и хајдуци, па један дан дођу кући тога богатога човека, кад ту никога није било до само оне паметне снахе. Затраже од ње паре, а
да је скоро дошла, да не зна где су, но да ће им казати где је њен свекар, па нека њега доведу, он ће им дати новаца. Хајдуци учине тако, нађу свекра у шуми и уцене са хиљаду жутица.
Само ћете јој ово казати, да би вам веровала: да метне псето под крмачу, а крмачу под кучку. Хајдуци оду. Снаха им постави у подруму, напоји их вином, па затвори за собом врата и оде да донесе новце.
Сад помисли она: „Шта значе свекрове речи? Ништа друго но ово: пси то су хајдуци, а свиње сељаци. Хајдуке ваља затворити у подрум, а сељаке дозвати па их потући.“ Тако и учини.
Хајдуке ваља затворити у подрум, а сељаке дозвати па их потући.“ Тако и учини. Кад се свекар врати, хајдуци су били сви мртви, а паметну снаху сви су волели, и чак из другог вилајета долазили да их она учи.
— До горе идући узбрдо не јаши, низ брдо сјаши, а равнином вадај, — одговори. РАЈА И ТУРЦИ Ухватили хајдуци турски једног хришћанина ђе с пазара гони једнога вола кући, па сврате с њим у шуму и привежу га за једно дрво, а кад
— Ни теби, попе, оно што ја теби рекох! — довикну му дијете, а поп се угризе за губицу. СЛИПАЦ И ХАЏИЈА Ухвате хајдуци некаква слијепца, те му све што је код себе и на себе имао понесу, осим гаћа и опанака, па га на оно исто мјесто
Сви хајдуци учинише клетву, а то би Насредину драго, па ће овако: — Вас девет и један ован је десет; ја један и девет овнова — па
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Осећају се да су на дому и некако би хтели да су боли од свих. Но узалуд. За Рогожњанина су они по мало хајдуци, по мало безверци; за Штавичанина дивље Козе као и Арнаути, а Пећанци им ћутке више цене прве луде но пушку.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује. Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве.
Проклет залогај Што га на дану човек данашњем Са знојем лица свог зарађује! Муселим једно, хајдуци друго! Муселим виче: „Ана и сана! Ако и један овуд пребегне, Са својом плаћаш главу његову!
Али не ти, моја ће грбина памтити како смо једанпут чамац песком пунили да се утопи, па после како су хајдуци дошли, па како смо га вадили...
Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.
Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине... ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?... БОШКО: Она, несрећна!...
Корак да ниси један макао! ЈАЊА: О, боже мој! (У себи.) Три су се смрти грозно сложиле: Једно су Турци, хајдуци друго. А десет лета чека Дунаво Да ми са ветром страшну кончину Обали немој хучно открије...
Земља дрми, а укрстиле муње, вељу, кихамету доба долази! Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају.
Ћерим гледа, па тек врти главом... ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци? А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
најзнатнији људи и да међу њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву мало помало стану зло чинити; да су хајдуци у почетку буне на дахије (1804. г.) били народу од велике помоћи и користи итд.
станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да чине хајдуци кад чују кукавицу гдје кука.
ја тако да смо се помирили и да је он попустио и мени дао за право, станем му наново казивати од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, потом српске бојеве с Турцима итд.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
састанцима, договорима и пушењу“: затворен трем ђоја — тобоже еглен —— разговор; забава ешкија —— одметници, хајдуци, устаници, одметништво живолазан —— живахан задолигати — „нарочито певати, нешто слично алпском јодловању“
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Код Тешња у Босни има гроб некаквога човека кога су убили хајдуци, па га ту и закопали. »Ко год је послије тога пролазио мимо тога гроба, бацио је на њ грања« (ГЗМ, 11, 707).
Отуда и име »хајдучка трава«, јер су је хајдуци у планини привијали на ране, немајући ничег другог, па су је, по једној традицији, хајдуци чак и »пронашли« (ЗНЖОЈС,
»хајдучка трава«, јер су је хајдуци у планини привијали на ране, немајући ничег другог, па су је, по једној традицији, хајдуци чак и »пронашли« (ЗНЖОЈС, 11, 261).
сапне се коњ ноћу и прати се његово кружно кретање, па »где се ланац прекине, треба тражити ову траву«, коју многи хајдуци имају у длану и зато лако налазе скривено благо (ГЕМ, 42, 1978, 465 ид). Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с.
Ћипико, Иво - Пауци
грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А за ту веру толике главе падоше, толики људи на кочевима душе испустише, па и сада толике комите и хајдуци своје животе жртвују! А ти, Мироне, уместо да их учвршћујеш у вери и чистоти, ти их гураш у наручје невери!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако исто, ако се у вароши врши регрутација, ми ћемо играти регрутацију; ако се у планини појаве хајдуци, ми ћемо играти хајдуке. Сећам се, на пример, да смо једном играли и кризе.
Шуме су додуше постојале, али су њима управљали хајдуци, а тек у најновије време хајдуке су сменили министри, те је образовано и шумско министарство.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског феудализма и уносити у њу војничко искуство (као хајдуци, ускоци и организатори устанака).
Он намешта заседе подлом поробљивачу и бије га из преваре, као и хајдуци и ускоци. Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и
су се борили на тај начин што су сачекивали Турке на друмовима или упадали у њихове градове и убијали их; то су били хајдуци, који су живели — углавном — на поробљеној територији (само каткад на суседној аустријској или млетачкој), лети по
Носиоци те непрекидне борбе били су хајдуци. Они су на силу одговарали силом. Турци су пљачкали, узимали од наших људи храну, одело, новац, стоку, отимали жене и
Турци су пљачкали, узимали од наших људи храну, одело, новац, стоку, отимали жене и децу и продавали их као робље; хајдуци су у заседама на друмовима сачекивали турске путнике и војнике (па и трговце који су с Турцима били у пословним
У току тога времена — како се види из бележака страних путника кроз нашу земљу — хајдуци су држали у својој власти огромна пространства и представљали су велику опасност не само за обичне путнике него и за
Године 1526, на пример, одмах после мохачке битке, кад је Турска била на врхунцу својих снага, босански хајдуци под харамбашом Делирадићем нападали су комору Хусревбегове војске при њеном повратку из победничког похода.
Године 1532. хајдуци су у близини Јагодине нападали војску Сулејмана Величанственог која је ишла на Беч. Око половине XВИ века примећени су
Око половине XВИ века примећени су многобројни хајдуци на југоистоку Босне, у садашњој Војводини (где су се крили у трскама и високој трави) и у Србији свуда од Београда до
Године 1555. хајдуци који су живели на левој обали дунава прешли су реку и у близини Београда потукли 150 јаничара. При крају XВИ века
При крају XВИ века хајдуци су — заједно са устаницима које су предводили — пустошили чак и градове: Вршац, Никопољ, Рушчук и др.
Турци су се усуђивали да путују само у великим групама и са добро наоружаним пратњама. При крају XВИИ века хајдуци Србије, пошто су Турци претрпели неуспех у опсади Беча, дигли су народ на устанак и направили безброј витешких
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Растимо До тацне До плафона До матуре Телефона До дугачких панталона Растимо Са ластама ластимо Хајдевије Хајдуци Хајдетићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До ветра До крова До љубави До лова До последњег милиметра
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те тако ноћом у велики сан тајем дође к мадијамском табору полако да се што недочукне, те опколи са своји хајдуци сав табор.