Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оном његовом двоцевком, лепо па наместо... Те се, ето, подиже читава хајка, те ако га дочепају, несрећника... Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе! Која ли је хајка њему за петама, кад у ову склања главу?
Црњански, Милош - Сеобе 1
а корачаху, уморни, и изгладнели, тако журним кораком да су се, опкољени сребром окићеним официрима, чинили као хајка гладних паса, које воде, притегнуте на ланцу, у лов.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Требало је лећи на сноп кукурузовине и покрити се другим снопом неколико метара испред мреже. Хајка вам се приближавала с леђа; сељаци су ударали моткама у лонце и пуцали из сачмарица. Онда би наишли зечеви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка! Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!“ Што би даље, то песма не знаде, Ал' и да зна, скратити ваљаде, Ње ту нема, а нема ни Тала, Где су да су — помогâ
њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па Хајка планула, И у срцу своме покликнула: „Ето мени красна господара!“ Јао Хајка, ал' те срећа вара.
“ Јао Хајка, ал' те срећа вара. Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур
Ал' ко гони друмом кроз горицу Бело чедо на плахом коњицу? Обазре се — весела му мајка! То је Тале, и са њиме Хајка. Она Талу срце је понела, Ал' га. неће ево Хајка бела, Њено сунце остало назада: „Пуштај, пуштај!
Обазре се — весела му мајка! То је Тале, и са њиме Хајка. Она Талу срце је понела, Ал' га. неће ево Хајка бела, Њено сунце остало назада: „Пуштај, пуштај!
“ Тале оде — оста бојна вика, Оста за њим од пушака цика, Далеко је већ јунак умакô — Што ће Хајка кукавица јако?
Престаде се Хајка отимати, Да је пусти, престаде молити, Крошто — зашто — ко то јоште знаде? Тале мисли е му се подаде, Те јој беле
бистра роса пада, Кроз мртваце сузна и крвава Иде, лута једна женска глава, Све прегледа, а тражи једнога, То је Хајка, Ала јој помогâ. Брзо Хајка мимо прве хити: „Тамо“, вели, „тамо мора бити.
Брзо Хајка мимо прве хити: „Тамо“, вели, „тамо мора бити.“ Где гомиле стоје понајвеће Тамо јадна Хајкуна се шеће, Мало било,
Познаде га Хајка, прихвати га, Из мртаца мало износи га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Причаћу и то. Послушај! Крвника вука, јадна му мајка, умлати брзо сељачка хајка. Трапавог меду, ох, куку, леле, до саме смрти изболе пчеле.
“ Мајмунски кавез, то ти је хајка: ковитлац тела, репови, лица, туча и дрека, ратова триста, немирне очи, вртоглавица!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Откуд та хајка, која је пратила, као псећа, Костића, целог живота? Поповић је у то доба био болешљив, а на Универзитету је било
Резултате, код нас, видели смо. Лазу Костића је, целог живота, пратила хајка полутана, са мржњом која је данас смешна. А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи.
Лазу Костића је, целог живота, пратила хајка полутана, са мржњом која је данас смешна. А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази! ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни тако, И дође гробар и, вешто и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Припадао је странци жирондинаца и имао храбрости да у Конвенту гласа против осуде краља на смрт. Када поче хајка на жирондинисте покуша да се спасе бекством, али га ухватише и ухапсише као сумљиву личност. У тамници се сам отровао“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка. Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
само зато да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бога. моли Југовића Мајка. Давно снахе под умором пале, Ветрова се небом гони хајка, Звезде трну што су сву ноћ сјале, Бога моли Југовића Мајка.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Лелејска гора (1957) и Хајка (1960) најбољи су између десетак његових романа. Други, 1951. објављен роман - Далеко је сунце Добрице Ћосића (1921) -
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли је то смео учинити и сваком другом, или сам ја изузетак само зато што сам богаљ? Не, њега је охрабрила хајка која се дигла против нас, па је искористио тренутак да дâ одушке, која га изједа као шуга пса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
престало да постоји у ружној својој форми, рецимо, искључиво јеврејских мењачница и банака — кад би престала мржња и хајка на Јевреје... Зашто свет мрзи Јевреје? Та мржња је чист порок људски!...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И ето, тога оправдања ради, ја морам ову прву главу посветити предговору. У једно доба, настала је била читава хајка на мене.
Та вежба ми је донела и друге користи. Када год би ме потерала каква организована породична хајка, ја бих се као мачка гоњена псом успео на високи орах, сео бих горе на гране и гађао бих орасима своје гониоце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
замахом својим загушили сваку мисао, те људи лутају усплахирено кроз маглу као сенке и подсећају на звери које је хајка притерала у теснац. Пуцњи топова се све јасније чују. Заштитнице одступају корак по корак.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Гледа Хајка из зелене траве, често гледа под Кунор планину, ал’ се прамен запођеде таме а од паре коњске и јуначке, позна брата
Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од