Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он тако и учини: однесе сто дуката, плати нићах, а од кадије узме потврду и дјецу, па их узме и хануми поведе, а хаџиница почне викати да јој дјецу не узима, и да их не да, али кадија њему рече да их слободно води.
доведе, даде им ханума да једу, а њему рече да дође сјутра па ће му их дати да их одведе и телалу преда да их продаје. Хаџиница кад је кући дошла, дотрчи хаџија па је запита: — Јеси ли избавила дукате?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Спрам ледине бијаше један поголем чардак, а на чардаку једна богата хаџиница. Кад хаџиница опази Бошњу гдје онако немилице пуши дуван, рећи ће сама себи: „Ономе је човјеку бели некакова велика
Спрам ледине бијаше један поголем чардак, а на чардаку једна богата хаџиница. Кад хаџиница опази Бошњу гдје онако немилице пуши дуван, рећи ће сама себи: „Ономе је човјеку бели некакова велика мука док онолико
— Не бој се, — рече му хаџиница — биће добро, иншалах, само мало причекај док се ја спремим, па ћеш ми дедин дућан казати.
Није дуго потрајало, спреми се хаџиница, а цура пред њом понесе пуну бошчу нешта завијена. Кад пођоше, рећи ће хаџиница Бошњи: — Хајде пред нама, па кад
Није дуго потрајало, спреми се хаџиница, а цура пред њом понесе пуну бошчу нешта завијена. Кад пођоше, рећи ће хаџиница Бошњи: — Хајде пред нама, па кад будеш близу дедина дућана, кажи ми га, па се ти уклони.
“ Како то рекоше тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко
Када то видје хаџиница, сави бошчу, па се лијепо захвали деди што би јој аманет причувао. Дедо видје да је преварен, па брже-боље потрча
Купи опет за ону другу золоту дувана, па опет на ону ледину и стаде лулу за лулом пушити и дерт разбијати. Хаџиница га опет опази, па чим га видје, одмах га познаде, па помисли: „Ето ти га на, опет га је некаква несрећа стигла?
Он сиромах једва дочека, па оде хаџиници и све јој исприча шта се је опет с њиме десило. Кад га хаџиница саслуша, рећи ће му: — Добро ће бити, иншалах!
Неће, не. Но ћемо ја и ти ту још што ушићарити. Када то Бошњо чу, упути се кадији па га замоли онако као што га је хаџиница насјетовала.
Таман они о томе јаду и белају, док телал наведе дијете вичући: „Педесет ћеса!“ Дедо наметну ћесу, а хаџиница одмах изиђе на сто ћеса. Тако су се дедо и хаџиница надметали док истјераше на триста ћеса.
“ Дедо наметну ћесу, а хаџиница одмах изиђе на сто ћеса. Тако су се дедо и хаџиница надметали док истјераше на триста ћеса.