Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН Само би се онда драо и псовао кад би му хаџије и трговци узели из кесе новаца да му са осталим његовим новцима оставе на чување.
Тад је био бесан, и све — трговце, хаџије, па и самог владику и пашу псовао, по неколико дана долазио испред њихових кућа и дућана да се дере тражећи да му
Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе. Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код
Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код хаџије храниле послужујући по кући њега као да су највише пазили и гледали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У то исто вријеме дође и онај хамал, па заиште од хаџије да му да оне новце, а хаџија одговори: — Хоћу, синак, а колико оно остави? Хамал одговори: — Сто дуката!
Телал сад почне опет нову цијену викати, те дође глас и до хаџије, а он опет само дукат наметну. Телал почне викати: — Хиљаду и пет стотина и један дукат!
Телал наново повиче цијену, и кад је до хаџије дошао опет са вишом цијеном то хаџију врло порази, али опет не могавши своју дјецу пустити, наметне још дукат.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми. Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: —
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је уследила очекивана казна, ма како да је сурова, него је занимљив начин и правац у коме се казна тражи, и налази. Хаџије и родбина пролазе кроз сплет танано разлучених обзира: следовао би јој отров, али ће деца остати сироте; децу може
Код ње је тело однело победу. Али је зато уследила и позната нам казна: хаџије су јој досудиле да навек двори божјег човека Парапуту.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена. XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ Даљ Како време брзо пролази!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
вођ чочека СТАНА, слушкиња Ташанина, али врста господарице над осталом послугом И ИИ ИИИ } слушкиња Ташанина Хаџије, братственици, чочеци, лаутари, Турци, народ Дечаци и девојчице, слуге и слушкиње дешава се у Врању 1850—80.
А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је? Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу...
А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?... Они и онако нису никад ни волели што ме је покојник узео... МИРОН Како »нису волели«?
(Виче): Стано! Улази Стана. МИРОН (заповедајући): Иди, али не ти, него пошаљи момка и он нека иде и нађе хаџије, и да им каже да ме сутра овде чекају. Јеси чула? Сви овде мора да су!
Ко је умро — умро, ко живи — нека живи! И да видим ко ће смети: ни саме хаџије, хаџи Риста, ни нико... Не бој се ти само. Ништа није. Али ти си још узрујана, још уплашена.
) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак. МИРОН (тихо Стани): Не заборави на хаџије да сутра сви дођу и да ме чекају. СТАНА (излазећи на прстима): Нећу заборавити, не, дедо!
ТАШАНА (добродушно): Де, де... нека те чује само хаџи Риста и други па ћеш видети! СТАНА Ех, не знам ја те хаџије. Па они су ме, снашке, на све ово и научили. Сам свекар ти, хаџи Стеван, први ме је он све научио.
Ти када почнеш, све једно те једно. СТАНА (наставља још одушевљеније): А што ми је мило, што је ове хаџије деда Мирон толико изгрдио. Знаш ли, снашке, причају да их је позвао, они сви дошли и затекли га где служи у цркви.
) Улазе Хаџи Риста, Мирон и остале хаџије. ХАЏИ РИСТА (мало напред, задовољан, насмејана лица, као настављајући успут започети разговор, не примећавајући
(Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти. Јер ови, хаџије, кад би им за то казао, једва би дочекали да они приложе; а ја бих волео да само ти приложиш, да то буде само твоја
ПРВА СЛУШКИЊА (уплашено): Газдарице, ено црни се капија и двориште. Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе. КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу. ТАШАНА (побегне).
(Седа, око њега хаџије и остали.) ХАЏИ РИСТА (тапше рукама). Улази Стана. ХАЏИ РИСТА (се подбочи пред њом): А ти, кучко селска, ти беше
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије. САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (ослобођавају се, разузурују се и почињу да свирају.) ТОМА (прекида): Доста, доста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране.
у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска
скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око куле гвоздене ченгеле, вјешаћу му хоџе и хаџије“.
по триста товара; све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле гвоздене ченгеле, вјеша цару хоџе и хаџије. Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с