Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо! Ти побратиме бољег времена, А носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Томи): А сад, хаџијо, твој син оде с Коштаном у Собину. И што ће сад тамо тек да настане!... АРСА Ето, хаџи, и види! Па сад? Шта да радим?
ТОМА (Арси, стајући пред Коштану): Сви! Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу! Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми!
Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ааа, Мадо, — рекао би кад је сретне — куде ти је убавиња твоја? — Е, хаџијо, — одговара му она — прође си наше!... — Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...
„Имаш си грбину, самарице доста“; та и за Ману и женење његово ласно... — Може, ама спроти себ’ прилику. — Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, — та и с вас чорбаџије такој си је.
„Доцне си се сетија, хаџијо! Беше му работа!“ рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено! јер цело пре подне тога дана
Да гу изгубим, баталија би’ и дуван и чурење!... — Табијат ти такав, хаџијо! — ... Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч — ништо саг батисала: спаде гу прстен,
— „Дете“ — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари? Познаваш ли гу? — Не познавам ги, хаџијо... — Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо... Теке... зборим си...
— У кога си тражија, да ти не дава? Имаше ли га у наш варош так’в човек?... — Како да ти рекнем, хаџијо?... Искочи лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам, џимпир, коцкарин...
Искочи лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам, џимпир, коцкарин... — искочи никакав човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!... Та како саг да тражим кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?
Тој си не знаје ники — знаје бог и црна у Горици земја што ти татка покрива. По саг да ме не зовеш чорбаџијо и хаџијо, веће татко да ме зовеш... Татко сам ти, зашто си ми аманет. Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли?