Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.
сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
којима новце тражи него то што их тражи - све враћа назад, на почетак: показује Томчи да је био и остао недостојан хаџијске ћерке, јер је, сада као и раније, само „керпич један”, „сељак један”, чиме му даје подстицаја да одбаци привидно
У Софкинрм је сећању заправо, па и у доживљају њеном преломљена - делимично кад није потпуно - историја хаџијске куће на гласу, која се примиче свом заласку.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Отац? Ти већ знаш њега. Он, само да му се не пребаци како је недостојан и недорастао за таста оваке и оволике хаџијске куће, пре би ме мртву гледао него што би дао да се у што покојниково дира! А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?...
Шта си ти, и каква си, те да они нису волели? ТАШАНА Не знам. Само знам да су му давали неке њине, хаџијске кћери, а он, покојник, није то хтео, него, као у инат њима, узео баш мене.
Он никога од њих не погледа. Са Ристом ни да се здрави. Ни у њихне хаџијске столове није хтео да их пусти, да одстоје службу. Наредио клисару да га сви испред цркве чекају.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ем је дава, Ем је не удава... МИТКА (прекида је): Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у Турско, мори, ни
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— смеје се женица. — Ја сам си Васка... Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у хаџијске измећарка, а доносила ти абери од Зону... — А, ти ли си, Васке, девојке?...