Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Јеси здрав, Стеване? Стеван, занешен око тога камења, гунђао би отуда на хаџију и као претио му: — Ђиди, ђиди! Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би Стевану да га отргне од тог
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тражећи он коме би новце на оставу дао, види неког старог у веома богатој трговини хаџију, те помисли: „Овдје ће ми сигурно мјесто бити да их оставим“, — па најпослије на то смисли и у магазу хаџину униђе.
А хаџија брзо отвори сандук па хамалу изброји сто дуката. Хамал кад добије у шаку дукате запита хаџију: — Колико ћу ти дати чуварине?
Телал наново повиче цијену, и кад је до хаџије дошао опет са вишом цијеном то хаџију врло порази, али опет не могавши своју дјецу пустити, наметне још дукат.
— А што ће рећи да ти не приступаш к мени, него одаље стојиш? — Право ти рећи, чудновато ми се чини видјети хаџију су четири ноге, а реп и зубове као у вука.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.