Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО
Међу њима је било и људи од пера и заслуга, као што су били Јован Ст. Поповић и Јован Хаџић. Напредак је нарочито живљи од 1830, када је султановим хатишерифом регулисан дотле неодређени међународни положај
у Пешти, српски родољуби, неколико имућних трговаца и књижевник Јован Хаџић, такође у Пешти, 1826. године, основали су Матицу српску.
Познији уредници били су: Јаков Игњатовић, Субота Младеновић, Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Јован Бошковић, Др Милан Савић, и, данас, др Тихомир Остојић. Од 1843. до 1848.
ЈОВАН ХАЏИЋ Родио се у Сомбору, у Бачкој, 8. септембра 1799. године. Како је остао рано без родитеља, узео га је под своје ујак,
Умро је у Новом Саду 23. априла 1869. године. Јован Хаџић у »књижеству назван« Милош Светић, био је један од најактивнијих писаца српских свога доба.
Вешто подражавајући свога узора, Хаџић је преводио Вергилија, Марцијала, Клопштока, Хердера, Гетеа, Шилера, а нарочито Хорација. 1827.
доцније под насловом Дѣла Јована Хаџића, у кньижеству названога Милоша Светића (И—ИИ, Нови Сад 1855, Карловци 1858). Хаџић је велики поштовалац »древне вештине«, класичне поезије.
Превео је и Лесинговог Натана Мудрогъ (Нови Сад, 1861). Хаџић је нарочито остао познат као главни противник Вука Караџића.
доцније љута противника били су тако блиски један другом да му је у једном писму Караџић говорио »о нашој партији«. Хаџић је тада био и остао присталица народнога језика, био један од првих српских писаца који су стално уважавали српску
Али Јован Хаџић ипак више вреди но глас који су му створили његови огорчени противници. ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ Рођен у Јасенови, у Банату, 1.
Поповић, Богобој Атанацковић, Јован Хаџић и Јован Сундечић. Лист није имао успеха и престао је исте године. Дужег века и већег утицаја била је Седмица, »лист за
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Гости вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима!
— Дајте, синови, по једну каву новим гостима! — рече најзад Бац Хаџић, колико да затури траг својој збуњености. — Не по једну, побратиме, но колико можемо! — добаци му пакосно поп.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сам се ја држао, у Антологију требало или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и други.