Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У првој половини XИX века имао је за уреднике, после Магарашевића, Јована Хаџића, Павла Стаматовића, Теодора Павловића и др Јована Суботића, и за све време био најважнији часопис српски.
књижевности, и као човек који је непосредно утицао на двојицу важнијих писаца српских, Теодора Павловића и Јована Хаџића. Иначе, глас који је уживао код Срба био је изнад његове стварне књижевне вредности.
Своје стихове, оригиналне и преведене, штампао је доцније под насловом Дѣла Јована Хаџића, у кньижеству названога Милоша Светића (И—ИИ, Нови Сад 1855, Карловци 1858).
кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до 1870, под уредништвом Антонија Хаџића. Матица је имала карактер омладинског књижевног органа, у коме се скупљали готово сви млађи писци српски, али је дала
За кратко време млади освајају, потискују старије, некада слављене песнике: Малетића, Бана, Суботића, Хаџића, Никанора Грујића.
1839. Караџић је написао Одговор на Ситнице језикословне Г. Ј. Хаџића — М. Светића, где је оштро напао свог противника, упућујући га да пре но што отпочне давати савете другом сам добро
И отада се јавља цео један низ полемичких брошура, три Утука Јована Хаџића и оштри одговори Караџићеви. (Ј. Хаџић: Утукъ, или Одговоръ на Одговоръ на Ситнице Єзыкословне, 1839; — Вуков одговор
Хаџић је Караџића називао пуком незналицом и простим »преписачем« оног што му други дају и диктују; Караџић је Хаџића проглашавао за »фушера и шрлатана«, и стављао га у гомилу српских писаца који чим почну да говоре о језику и
Полемика Јована Хаџића била је последњи трзај старе школе; превод Новог завјета био је последња реч Караџићева. Он је осећао да старији
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ... Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике отворе, досле вазда
Остао је да чува кућу, верујућу у обећања и освајачево хришћанство. Нарочито се поуздао у својега побратима Хаџића из Црколеза, који има у кући више од двадесет пушака, који је његовом помоћу тако добро прошао за трогодишње наше
Истражиће се до жене чувена кућа Хаџића а њега неће оставити, тврдо је он веровао кад се на ово одлучивао... Међутим, он се брзо ожегао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА ИЗ СЕРБИЈЕ У СРЕМ (стр. 192). Прештампано из Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13.
197). Први пут објављено у Голубици ИИ, 1840, стр. 124—6; без измене прештампано у књизи Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
додуше недавно прочитао још једампут Свето Писмо, пошто ме је непосредно пре тога једно дело мог пријатеља Османа Нури Хаџића упознало са учењем Мухамеда. Могуће је дакле да сам се у мојој причи несвесно послужио језиком Старог Завета.