Употреба речи хвалимо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко себе много хвали, није нам нимало угодан: не хвалимо се дакле. Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао. Дизао је Турчина у девето небо. — Красан човек! Сладак човек! Ето, Маринко!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо. ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

С рукама да ради, а о души нек се стара. Сви то зактевамо да смо једнако бољари те богатице хвалимо, а сиромахе кудимо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности