Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, ту от силних не можеш тражити. Из себе узми! Знаш што ј' мени Серце и душа дојако било. Не лажну хвалит Сербљина заслугу, И чесност, правду, добру ко општему Тежење храбро; златну казат Истину!
Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт. Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће