Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Запита га Монтезума: „Иду ли Шпањоли у тај рај кога толико хвалиш?” Каже онај да иду. „Дакле, ја тамо нећу” — отвешта неправедно осуђени.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз. — Е, е, затреше?... — Затреше, јакако!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ама као кремен... Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!... Богами!... — Не богми се!... Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.
Теодосије - ЖИТИЈА
Како не закључиш да је смрт од живота твојега пријатнија? Јер шта је тај твој живот којим се без памети хвалиш: зар се ниси сам, гризући биље у пустињи као звер, глађу убио?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица рече: — Нека, стрино, молим те! Што ме толико хвалиш, као да ће ми Јанко проводаџисати! — А ко зна! — рече попадија онијем изразом невина лукавства, каква у њеним
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Јесам ли ја теби за спрдњу? Шта значи ова кљусина? Чујем хвалиш се како сад сестру удајеш за бољег! Тај коњ, да ли то значи да сам ја био магарац?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Погледај, Жућо, видим ли добро, овде је неки упао џак? Припреми зубе, па га извуци. Увек се хвалиш како си јак.“ Прискочи Жућа, зубима шкљоцну, ко да је ђаво ушао у њ, повуче једном, цимну из пета, извуче стари
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Он зна, дабоме, ал' ето, не можеш ни реч да му ишчупаш. ТРИФУН: Па ти се, Агатоне, увек хвалиш како си вешт иследник; па ето ти, покажи ту.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ти издао пријед и послијед, обрљао образ пред свијетом, похулио вјеру прађедовску, заробио себе у туђина! Што се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А Црногорцу свакоме, милије је кад му за старе његове лијепо збориш, милије му је то по сто пута, но да њега хвалиш. И гости се одужише сердару, помињући витешка дјела његовијех, а његова напосе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад цар види да се нема куд ни камо, дозове најмлађега сина, па му рече: „Синко! ја чујем да се ти хвалиш да можеш једним рупњаком проје сто браваца нахранити.
После неког времена опет цар дозове најмлађега својег сина, па му рече: „Ја чујем, где се ти хвалиш да можеш напојити сто волова једним каблом воде.
После некога времена опет дозове цар најмлађега сина, па му рече: „Ја чујем да се ти хвалиш да можеш довести гвоздена човека.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и кад он пева: Ој Алиле, кладушко копиле, Што се, курво, по Кладуши хвалиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
’Вала је Богу!... — Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш. Ни баба Ружа не би умела боле намештати. — Ја, вала, јок... што ?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Караш пијанице, сам се опијаш. Худиш курваше, а и ти сотим биртлујеш. Идола се грозиш, а цркву крадеш. Закон хвалиш, а преступљивањем закона Бога безчастиш...
Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику. А што ми указујеш за цара празну полату без потребе што к њојзи изнутра ваља?