Употреба речи хваташ у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ето те по величини тела колик ја, а ни перје ти није од мог перја отлично; зашто дакле голубове, кокоши и пилиће не хваташ? Онда би знала шта је сласт и храна!” То изрекавши, залети се к једној сеоској кући међу кокоши.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да мог бога мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу бити исмејан и згажен.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој! Сине мој! Сине мој!” ВАСИЛИЈЕ: Ти му притрчаваш! Тако! И хваташ га за руку! СОФИЈА: „Чуј, чуј, он сања о своме сину!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Овде си?”... Шта сада кажем?

Ћипико, Иво - Приповетке

Чуо си... Није за ме, а није ни онаква какву сам је замишљао... Ма неће са мном штетовати! — Чо'ече, хваташ души гријех! — озва се Лазо и пође за дјевојком.

И изнебуха застаде. —Павле, брате, иди ти! — вели му, не гледајућ у њ. Пусти, човјече, хваташ души гријех! Има она дјецу, кућу... — 'Ајде ти, Павле! — вели му и Цвета и кришом мигне на Илију.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ? МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности