Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Страшно!... Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
како се, према речима Стјепана Митрова Љубише, у Црној Гори током развоја подучавају раду мушка деца: „Тек момчић да хвати шесту годину, дамо му да чува вртла од лепуштега; дванаеста — затакне мало оружје, чува јагњад, јарад и шиљеж;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих
Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име неће, За довијек у пјесмама траје — А од отих једна
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско! Кад помислим да је сто хвати од мене, нек је хиљаду хвати од мене!” ХУСО: Да хоће да се опкладимо ко ће брже богатији да сагради град!
Кад помислим да је сто хвати од мене, нек је хиљаду хвати од мене!” ХУСО: Да хоће да се опкладимо ко ће брже богатији да сагради град!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
хвала глаголу који нас значењем проникне и потомству што нас троши и хвала длану што свој педаљ шири до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па пошто „књигу изучи“ прије но га се наусница хвати, оженише га богатом и младом али кржљавом властелинком из комшилука.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него му рече „Не! док се не прекрстиш овако као и ја.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме; Омладино, хвати своју снагу, Јачај снагу, не играј се њоме! Њоме можеш многе наше санке Сутра већ остварит’, А још више можеш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жедниш ли знати радо л’ госта прима И што замучи пријан док те прати: У своја недра озбиљски се хвати, Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима. Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Отире јој дланом лице. Одавде не видим ништа. Попнем се на коња, изјашем на обалу двадесетак хвати узводно од вира наспрам газа. Погледам: и он и она су непомични.