Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одонуд би чокот и лоза винова, а ми грожђе са шње побрасмо за нашу хвајду. Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино пију.
ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост оштроумна и шмишљена. Не стоји поштење у узрасту, него у срамежу и вољи...
А тко ли је наличан стародавњашњем тиху вину, тај многу издаје за снагу требујућим хвајду. У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН Беседе шајкашима Видимо то да у пустињи без људи не може се опстајати, него међу
у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу поквари земљу и
једно пресекосмо а друго започесмо да и оно здржите и по одмору опет сећате се вештије вам примати разговор за вашу хвајду.
и клешта и остало по томе, тако је и наше мајсторије халат апостолска пророчаске књиге и свака богодана писма за нашу хвајду користну.
Благо што се више множи то више пакости сконаториоцу, а књиге духовне, стичући их, голему хвајду доносе у њих привирџији.
лежи кињећи своје тело Бога и душе ради своје, а сотога стече у себе кашљицу и другу болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у
А крошто то, и за коју ли им хвајду подносе и трпе? О ЛАКРДИЈАМА, МАСКАРАМА И ВАШАРИШТИМА Махање рукама, вртење се собом и бахтање коњско с ногама,
Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад. Цара ако би и задужио, слабу би хвајду видео; ако би си што и повратио, ама оскубена репа и то с многим ходом и с трудом. Докле је халат дотле и занат.
мога промењивата зрака лична и глас ми што плаши те, — ал' то ти кажем да ове моје избесеђене к теби речи за велику хвајду хоће теби изаћи. Те од сеј доби по моме говору небо и земља хоће те хвалити и лепо дичити, на велико уздизати.
Многим што и овде људма ништо не помаже ни им за коју хвајду буде, благо ни тафра која. Ни не насладе га се, а прође их. Једна жаоба и покор тек остане донекле за приповест другим.