Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
крв зажари, Но игра и скаче к’о мува без главе Дотле док нестане сваке за лек траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало време за тим, мајке сузам’ росе Кад ћерку једину хладном гробу носе.