Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених сребрних жица, Извио чаробну песму у славу невине Хеле...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у Рим се крете.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај. Ако не друго, а оно смрт је сваком покој.
војиштански војвода, и преко Давидове заповести заказате, ако падне шака им не убити га, него жива к оцу довести, (хеле он за то није хајао!), него три стреле напреже у лук и тако застрели га.
с новци се могу подмитити, ласком и с мобом одпустити, лица се застидити, од кога ли се препасти и двообразни бити. Хеле, којим год начином може им се прави суд покварити и опростиће се кривица.
бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се са свученом кошуљом, скочи с барке у море, језеро ли је било,... хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане.
Ако би с којом навиком подизали се који и добро повештији јунаци што помоћи, хеле од загњурања се не могу је преотети! И на што ли ове беседе излазе?
То знајте, ево, колико је сутра да се нећу више овде на празно бавити, како год буде. Хеле половићу ја вас и ухватити у замку, ка једну птицу и град од вас запустити.
А што су једни другим разбраоци у договору своме, ако му који били разлике беседе по себи, хеле у писму све се то један род зове како што ми говоримо Словаци.
(Ако му и рођени брат, братучед ли био, хеле воли себи и свој му придостатак него ли очин и братов. Што но је тај таки право земљани човек и вражији је друг, а не
А дијете, што зна има ли што млека, нејма ли ништа, хеле, оно сиса и вуче са студени му устанци разгрева гмеждећи виме. И опет штогод повише поизвуче себи млека.
Скоро се топи од мене да те није ту! Иди си к своме милостнику с ким си се жарила и палила! Хеле, то знај да те ја од селе нећу држати ни хранити, нити ћеш ти више хлеба јести за мојим асталом од софре ми.
Јосиф Како је год то било да је било, хеле та кривица кано крађа подмукла на те и на ме ће се дотерати, зашто пре венчања згодило се је то код мене и у мојојзи
« Послуша га Бог и одврну с вилајета му преку смрт што но у писму зове се поветрије, а ми велимо куга и чума. Хеле с овога посла напре је та прека смрт поветрије постало.