Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Уопште, страшно зезање! Успут се стално спомињала реч хепенинг. Питала сам неког типа шта то значи, и он је био богзна како одушевљен мојим свежим питањем, па ме је одвео на кафу;
фин и уопште није покушавао да се прави важан или да ме, као, додирује по врату, док ми је објашњавао да је тај хепенинг у ствари дешавање на лицу места.
те глупаве сређености, белих кафа, белих кошуља, компјутера, благостања и свачега, па изводе то дешавање, то јест хепенинг.
Али шта је с нама? — упитах тог финог господина. Како шта је с нама? Па, мислим, како се овде уклапа тај ваш хепенинг, кад ми већ толико година живимо у чистом хепенингу!
лож-уље поџевељају са поседницима покретних кофа за трошење бензина на точковима; замислите тај театар суровости и тај хепенинг кад даса дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста
којима ћете читати ако будете имали среће да се вама не исподогађају лично, па сад кажите ви мени: зар не би био већи хепенинг да код нас људи почну једни другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај
да код нас људи почну једни другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај хепенинг да вам неко уступи место у трамвају или на вратима каже: „После вас, господине!“ То би нас стварно запрепастило!
“ То би нас стварно запрепастило! Такав хепенинг, мислим. Овако, остајемо потпуно хладни док нас глумци макљају, пљују и газе ногама!