Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Разуме се да можете остати. — Сагрера, помакни се, и ти Херера; ево има места да седнете. Није прашњаво, само се не смете освртати јер је одостраг дубоко. — Нећу се освртати.
— А када се венчате, нећете ни ви више долазити, Сагрера, овамо? — Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево!
— А када се венчате, нећете ни ви више долазити, Сагрера, овамо? — Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево!
— Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи.
— Ое, Херера! — Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи. Затим Херера упита другарице: — Хоћемо ли све да сиђемо? Штета је што су тако досадни. — Тако је добро овде, али сиђимо.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А када га је маркиза Инес од Херера, жена шпанскога посланика, запитала: — Говорите ли ви енглески? Дипломата јој је, опет по Олендорфу, одговорио: —