Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јоаким Вујић је, усиљавајући се да буде духовит, писао недотупавне нападе на »курта-херо-шијачку граматику г. Вука Стефановича« и на његов »неслано-мастни-арнаут-турско-херо-шијачки-Ћор-Дилбер-Ђиди чауша
Вука Стефановича« и на његов »неслано-мастни-арнаут-турско-херо-шијачки-Ћор-Дилбер-Ђиди чауша Рјечник«. Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«! Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Некакав Турчин, дошавши к њему и заграбивши из раскриљене вреће шаку шенице и гледајући у њу, рече: — Море, Херо, у овој шеници има кукоља. А Херо, му одговори: — Има господару! — А има и главнице! — настави Турчин.
А Херо, му одговори: — Има господару! — А има и главнице! — настави Турчин. А Херо опет: — Има, господару! — А има и земљ
А Херо, му одговори: — Има господару! — А има и главнице! — настави Турчин. А Херо опет: — Има, господару! — А има и земље. — Има, господару!
— А има и земље. — Има, господару! И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди. Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж против себе једнако потврћује, он му, као
Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж против себе једнако потврћује, он му, као пола срдит, рече: — Буд ја, море, твоје добро кудим, а зашто
А Херо му онда одговори: — Помажем ти спрдати, господару. ЕРО И ТУРЧИН Орао Турчин ралицом по страни изнад некакве ћуприје
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те. — Приповиједа се да је казао Херо кад је јео сапун који је купко мјесто сира. Куку мене до неба.
— Приповиједа се како је некакав Турчин подсмијеха ради полагано скинуо улар с Херове кобиле, коју је Херо за собом водио, и метнуо га себи на главу, па он мјесто кобиле ишао за њим.
Кад Турчин уједанпут стане и затегне улар, Херо се обазре, и виђевши мјесто кобиле Турчина, рече: „Кад ли се прије потурчи, кад ли чалму стече!“ Нешто шушну.
— Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 1 Гонио Херо у врећама лонце на кобили, па га упитали: — Шта то гониш? — Ако превали, ништа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ
ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И
Некакав Турчин, дошавши к њему и заграбивши из раскриљене вреће шаку шенице и гледајући у њу, рече: — Море, Херо, у овој шеници има кукоља. А Херо му одговори: — Има, господару. — А има и главнице, — настави Турчин.
А Херо му одговори: — Има, господару. — А има и главнице, — настави Турчин. А Херо опет: — Има, господару. — А има и земљ
А Херо му одговори: — Има, господару. — А има и главнице, — настави Турчин. А Херо опет: — Има, господару. — А има и земље. — Има, господару.
— А има и земље. — Има, господару. И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди. Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж противу себе једнако потврђује, он му, као
Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж противу себе једнако потврђује, он му, као пола срдит, рече: — Буд ја, море, твоје добро кудим, а зашто
А Херо му онда одговори: — Помажем ти спрдати, господару! ХЕРО И ЦАР Херо је сваке године носио цару пешкеш из своје башче
А Херо му онда одговори: — Помажем ти спрдати, господару! ХЕРО И ЦАР Херо је сваке године носио цару пешкеш из своје башче од најбољег воћа, а једне године каже жени: — Ево
А Херо му онда одговори: — Помажем ти спрдати, господару! ХЕРО И ЦАР Херо је сваке године носио цару пешкеш из своје башче од најбољег воћа, а једне године каже жени: — Ево сјутра носим цару
Ево га к цару, а цар био већ ручао, а од добре воље, па рече Херу: — Аферим, Херо, сједи спрама мене. Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати они
Ево га к цару, а цар био већ ручао, а од добре воље, па рече Херу: — Аферим, Херо, сједи спрама мене. Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати они кошиц смокава, па с једном по