Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА
Он, гробар џиновских угаслих ватара. (1912) ХЕРОСТРАТИ Умрло је време покопало барде, У разритом врту нестало је стаза, Спавају хероји, труну алебарде, А с магленог
Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма. (1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен