Дучић, Јован - ПЕСМЕ
номада, Сунцима безбројним вечно опијене: Бране да их умор јучерањи свлада, А већ нов пут мотре неспокојне зене. Хероји покрета, номади, над неким Брегом тако зуре у видик пун дима, У мутној и страшној жеђи за далеким, И у вечном своме
Носи мора крви да их не покраду, Носи, реко српска, крв невиних жртви: Радосне победе хероји нам даду, Али страшну правду извојују мртви. 20. октобар 1941. („Американски Србобран“, 28.
А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји! Пут невиних је Бог позлатио: Само се гробље мртвих преброји... 1943. („Американски Србобран“, 13.
1943. („Американски Србобран“, 27. јуна 1944) ЈУГОСЛАВИЈА — Април, 1941 — Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини. Хероји су гинули да бисте ви били деца, никако стармала чудовишта која се, без потребе и без озбиљног повода, заклињу над
Лалић, Иван В. - ПИСМО
везане у слици У мир И покрет, пар и непар; Ваздух заробљен иза глеђи, И урезана грчка слова Ко тумачење времеплова; Хероји црни или смеђи, Односно окер, ко опека; Полифем с коцем у зеници; Ахил и ини неурастеници И љубавници старог века.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мала Анчи не би била то што јесте када би пристала на вашу малоумну поделу света. Она се буни и ваши резервисани хероји — цап у чабар!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чучећи на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји таласа и бура.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Значи, ни генералима, ни примјерцима изнад просјечне људске мјере, није добро рећи голу истину. Зар се, дакле, и хероји под кожом тако малограђански боје смрти? Сасвим логично.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДАНИ Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг'о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци. Развило се црно време опадања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ХЕРОСТРАТИ Умрло је време покопало барде, У разритом врту нестало је стаза, Спавају хероји, труну алебарде, А с магленог врха крупан снег се силаза.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Наравно, али то су појединачни случајеви, индивидуални програми живота и рада. Свеци и хероји нису никада из престоница.