Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР
ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША
Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје
Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не оставивши нигде трага. ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А слутња никад не помрачила.
и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.
КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад