Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде. Поломисте више колевки, о срама! Него херојима отвористе ракâ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали. У црквама су цара росијског, уз Бога, помињали. Нису знали да Петар Велики, за то време, као неки
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« и »Ор̓о кликће са висине...«) постале су готово химне угарских Срба. Неколико његових сентименталних песама ушле су у народ и дуго се певале.
, Хеј, трубачу с бујне Дрине... Са Авале ор̓о клиће...) постале су популарне патриотске химне. Тим патриотским песмама и патриотском листу Велика Србија Каћански има да захвали за свој глас жарка родољубива
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 108 БАЛАДЕ 111 ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ 112 МИНАДИР 131 САМСОН И ДЕЛИЛА 138 ХИМНЕ И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ 175 МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО
И на злато и на свилу, и на песме од весела, на Самсона и Делилу и на клетву њиних жеља. ХИМНЕ И МОЛИТВЕ ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ за Српско певачко друштво панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ја имам часове чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, похвале и наде.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Без својих Мама-Јумба народи зацијело не би за собом оставили храмове и дворове, пирамиде и акрополе, химне и епосе, и драме и лирике, и кипове и фреске и мозаике.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је. Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И
Краков, Станислав - КРИЛА
— Хіп, хіп, хоурра! Неко је ударао савезничке химне по старом клавиру, а пијани морнари клицали су у хору. Војничка станица била је далеко ван града.
Моторни чамци доносили су отмене званице. Велики адмирал давао је гозбу. Оркестар на палуби свирао је савезничке химне. У салону су лудовала два мала оркестра. По столу се просуло цвеће. Много генерала. Плаве књегиње.
Оркестар је непрестано свирао савезничке химне, те је већ било тешко устајати. После је један музикант свирао у цитру, а стари глумац Диле, сада посилни у ескадрили,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Као што се из Рајићеве песме види, он је Козачинскога песму, једну искључиво за одређену личност везану врсту химне, и још неизбежно уско пригодне јер замишљене у оквиру школске драме за нарочит тренутак школскога живота, вешто
25—7. његове посмртне књиге штампаној Песни славнија Сербији, која није проста варијанта Козачинскога химне Викентију Јовановићу, пего безмало (тек у неким безначајним појединостима, и свега на неколико равнодушних места
год., књ. 54, стр. 93—4. Мање књижевно-идеолошка а више национално-политичка позадина постанка ове виртуозне химне језику, бар делимично, у следећем је. Н. Боројевић је у год. 1839. и 1840.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
младост златним урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков пољубаца! А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана.
И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити. О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује! Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари.
Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења! О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом Из лубања празних вино пили?
О, тада бих певао вам химне, Јер бих знао да су моји преци Из биљура, не из чаше лимне, Пили живот и мрели у звеци!