Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
оно што нас кочи као да је заправо више та невјерица, то пољуљано поуздање у наше тетиве, него сама негипкост: кратки хип размишљања пред скок, који смјеста укочи спонтаност и поквари све).
Ко зна колико таквих пустолина бесконачнога, сабијених у један хип, ми проживимо у току нашег малог уоброченог живота!
У наизмјеничном завагивању сад на ову сад на ону страну, сами један хип пожудно пронађене одлучности, нагло усрећујуће попут надахнућа, и смјеста је све превазиђено, све надјачано.
Али један хип касније, како је осјетио хлад што му почињући од врхова ножних палаца гамиже уз тијело, он се тргне, скочи на ноге.
Треба да претходно интервенише свјесна мисао, треба да протече онај кратки хип док се импресија преточи у суд, па да се одушеве. А то за глумца значи — лаку ноћ!