Африка
На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени
Там–там. Бубњи повезани између себе. Калбаси и звечке обучене у масу ђинђува, „Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.
пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан.
Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе. Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести.
клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.
Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести. Али оне су и срећне у исти мах, толико срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана,
жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која. Људи се смеју.
Петровић, Растко - АФРИКА
На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени
Там–там. Бубњи повезани између себе. Калбаси и звечке обучене у масу ђинђува, „Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.
пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан.
Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе. Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести.
клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.
Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести. Али оне су и срећне у исти мах, толико срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана,
жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која. Људи се смеју.