Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у различним опстојателствам паметно и хитро владала, но овде се је сасвим осрамотила. Она је добро знала да орао зецове и лисичиће радо једе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
поп!... У ово доба?... Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана. — Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.
— Ништа, ништа, не бојте се! — куражи их Симица, и скочив хитро на земљу, стаде завиривати да му није што спало с кочија. — Стани да сиђемо — биће сигурније.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара.
Док рече харамбаша: — Ногићу! Смени стражу, па да се леже!... у млађега поговора нема. Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале У меке фотеље, не слушајућ тезу, И написаћу вам, хитро кô од шале, Један тужни сонет на вашу лепезу. ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело! — мишљаше у себи, и хитро дотериваше косу и одело на себи.
Африка
После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи.
Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима. Жене, запослене, увлаче се унутра хитро и извлаче четвороношке; пасију која теже са њих као гроздови.
Црњански, Милош - Сеобе 2
око себе то море избезумљених лица, разјапљених уста, закрвављених очију, и, кад удахну први мирис пиштоља, Гарсули, хитро, притрча својим колима, опкољен официрима, аудиторима, писарима. Сви су бежали.
Мајор је, неколико пута, тобоже случајно, испустио на под своје рукавице и своју шнуфтихлу, а удавача је, хитро, скочила, и то, са патоса, ћутке, дизала.
Кад то чу, Копша скочи, хитро, са троношца, као да се помамио. Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво. Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе, помириса само моју њушку и престрашено промуца: — Па ово мирише... Стани, стани...
— Ох, жив је он, дакле! — обрадова се Миш пророк, па се хитро успуза уз брвно и повика: — Савезниче Тошо, ево ме у помоћ! Шта ти треба?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сав најежен мој длан је осећао само тврду бресквицу испод блузе, а ноге су ми се одузимале. Да она хитро, као што га је и ставила, није збацила мој длан, верујем да бих се онесвестио.
- Хеј, Сулејмане! - рече Рашида, а дечак хитро одскочи у сенку једног дрвета које није било довољно велико да га сакрије.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶⁶ У нашем народу постељица се негде (на Косову) даје псу, да дете буде хитро, или се баца у реку „да дете буде брзо и да расте као река“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нисам знао треба ли да се узбуђујем, јер још нисам био одрастао. После је хитро прескочила гвоздену ограду свог врта и отрчала према Конзулату што га је читав град мрзео више од свега.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Поп убрза корачање, сви остали за њим. Кад стигоше под голему пећину што зја у брду над путом, поп стаде, хитро сними пушку, натегну је и викну: — Ко си? Сви намах стадоше и натегоше пушке. — Ко си?
Кићун и Шуто унесоше двије бадњарице, називљући као и кнез, а прихваћани истим обредом. Они хитро унијеше још пет бадњарица.
Освојисмо велики шанац с десет топова. Француз уступи још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду.
Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!“ одговори Лабуд, па одиже тољаге и хитро удари њима своје табане и рече: „Ево га поткована, на!“ другом опружи тољаге, па их приљуби и рече: „Ево га и зауздах!
Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман! Уђоше један
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти се љутиш. — Немој. Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не? — нећу ни ја! Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.
И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш. После, пошто
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: — Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!
Зраком од меди девојка узри, а колски точак трудно зашкрипи. (Граби, не преди: измиче се нит хитро у разнит, у тамно место, нестих-сталактит.) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Над водом страши висока брина, вије се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.
освит плави, у мирном селу, тамо за реком, први се певац јави: „О, кукурику, зора је, друже, ко је у крађи, нек хитро струже!“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!
Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде. Весели кенгур по врту скаче као из топа хитро и право, а мали син му из џепа вири и гласно виче: „Татице браво!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак. Душан се премишља, затим хитро извуче једну и стави је у шајкачу. Онда је полако помаља и жмиркаво гледа. — Пих!
Мрзовољно се дижу, као да се нуде ко ће први. А кад пунилац Рајко искочи, онда хитро за њим поскакаше и остали и заузеше своја места. — На непријатељску батерију... плотун здесна!...
Над селом кружи аероплан. Пешаци хитро углављују митраљез између прошћа и од заглушне хуке митраљеза дрхти ваздух. На раскрсници застадосмо.
— Ето га! — викну један и људи хитро скочише један преко другога у заклон. Чауре се разлетеше на све стране, а дим и земља нас засуше.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ношње, врста прслука од чохе, кадифе или шајака, извезеног гајтанима, носи се преко копорана Хитропреља - преља која хитро ради хлађенац (кладенац) студенац, ограђени извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
је се надала да ће и овог капетана одгурати скоро, јер је већ стар па ће му морати дати повишицу, и на томе остаде. Хитро пролазе месеци за месецима а за њима и године.
Хитро пролазе месеци за месецима а за њима и године. Хитро за све оне, који су срећни у животу, но не за оне, који се чему надају, који погледају месеци шта ће им донети.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У зиму и у лето, увек исти је Весели Београђанин Димитрије. Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До подне обигра све биртије, Поздрави ленштине најзнаменитије, Распита се да се негде није Догодило
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Виђаше ли како стријељају, кâ се грâда вјешто изиграше, како хитро грабљаху капице? Тек што вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу
до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско трупје, скаче старац како хитро момче. Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— поче је журити мати. Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци. Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?
Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу. Видје како се
А ђе ће бити она моја торба?“ рече и стаде се обазирати по кући. Стана хитро скочи да му нађе торбу. Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице;
Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!“ рече сердар жени и снахи које пођоше у преграду. „Марку сам рекао да поћера јунца.
То је учињено у трен, као за опкладу. „Ха, ножеве, ножеве амо!“ гракну Пејо. Стана хитро дохвати са оружнице јатаган, па га даде рођаку, а Петар Цеклињанин извуче свој, па га даде Луци.
Затијем се хитро поврну, чучну пред њим, као пред исповједником, наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је
“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном ватру. Заждише свијећу на трпези.
„Ваистину и овдје, у мојој кући, кад сте путници, а срећа ве нанијела!“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме. Онај се поклони сердару, не рекавши ништа, па сиђе с коња и он.
Сад ћемо све дознати, јер богами, и за мене је све нешто ово чудно!“ То рекавши, ка вижлинић, обрну се хитро к официру и стаде њему за дуго да казује, ваљда оно што бјеше већ рекао сердару.
„Ха! диже се ти... добро, сједимо па ћемо вечерати!“ „Ставите трпезу, донесите е је вријеме већ!“ рече Јока. Млађе хитро метнуше трпезу и столице око ње. Јанко бјеше већ сио до свога пријатеља, рукујући се поново с њим. Слуга се диже.
„Ма, мени се чини да се он загледа у те, а ти у њ, па...“ Стана хитро да устане, а он, ваљда знао напријед да ће то она учинити, па још хитрије ухвати је око паса.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Месец) 257 — О делијо, делијо, Куд си сву ноћ ходио? — Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио? (Сунце) 258 — Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: „Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ биће
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре. Ножић амо или бритву! Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.
Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се. Фратри пођоше.
— Ићи ћеш кад залади. — Боље је одма да не морим туђега коња и да дођем раније кући! — И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду. Димила се ватра, с травњака, у дрвореду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — сусрео га Тола Дачић и подсмешљиво рекао: „Да подмладиш жену?“ Ниску ђинђува хитро је гурнуо у џеп и косимице, одоздо, загледао се у шарене очи, снег је промицао, а он је видео сваку жућкасту искрицу
Слушала је дику под леђима, и било је страх и од дуката и од њега побеснелог и први пут јаког. Симки хитро промакоше сећања на то давно вече и једна изговори: — Не требају ми.
Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога. Вукашин хитро схвати Ђорђев осмех, па рече тише: — Шта је то тако страшно што сам одлучио да се женим? Мени је тридесет година.
Извукао се из мемљиве подрумске тмуше и брзо се упутио у собу да легне, да некако заспи пре но што Симка дође. Хитро се завукао под чергу.
Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу и, пре но што је почела да припасује сукње, узела је у руку десну дојку па се, гледајући у
и босом децом, која истрчавају на залеђен снег, узалудно покушавају да задрже натуштене и љуте мушкарце, који хитро, као да Турци улазе у село, ускачу у чакшире и, с огрнутим гуњевима и незапетљаним каишевима око ногу, довикујући се,
Крали смо и кокошке, јер ништа се не сврши онако како је почело... Симкини кораци прођоше његовом таваницом, лако и хитро, као кад птица пређе преко невиног снега. Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује.
У цветовима је познала стид. Хитро их покрила сукњом као да скрива своју голотињу. Кукурузи су стидљиво помаљали плодне ресе, кријући их зеленим шаловима
Мотри је неколико тренутака док се не прибра да ишчупа из себе: — Ја знам да ти дете није од мене. Ја знам! — хитро јој приђе да јој види очи. На труло месо базде његове речи. Чека да заплаче. Тако их је изговорио. — Него од кога је?
Онда се на прстима поново дошуња до врата Аћимове ћелије и ослушну. Чује само два гласна дисања. ...Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару.
да у четвртој зори кроз прозор побаца њене сукње и ланену кошуљу и истера је голу напоље, и кроз прозор гледа како се хитро облачи, мрзећи га помало. Још у младости је смислио ту жену коју, сит, голу и ситу, тера од себе да би осетила стид.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале, У меке фотеље, не слушајућ' тезу, И написаћу вам, хитро, к'о од шале, Један тужан сонет на вашу лепезу. Ј. Дучић СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним врстама у љетопис опширни вјечности; само што му тамнијем проласком траг жалости на душу оставе, те се
превјечнога цара; вјечности је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца, одавде је хитро полећела на опширно царство и господство, одавде је прва искра сјекла, у предјеле ноћи ускочила и свјетлости облик
“ То изрече и хитро полеће у свијетле своје легионе, ка звијезда с запада к истоку. Одлазак ме мога хранитеља у плачевну тугу повргао,
Два вишњега вјерни војеводе приправљају хитро легионе, жедно хите крвавоме боју, распаљени гадним хуленијем мрачне душе неба одметника.
највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се града. Два војводе, вјерне моје слуге!
У час словом могућијем творца земља доби хитро теченије. Адам пређе небесну границу са својијем жалоснијем ликом; ставише их пред врата вјечности.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но остали присутни били су се већ снашли, а први од њих мајмун. Он скочи хитро са плота, зграби најлепшу наранџу, седе на један стуб ограде, огули је и заглиби зубе у њу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он ме погледа благо-прекорно па ми хитро задржа руку којом сам се машио да тражим новац. — Баш си смешан, побратиме. Остави то, не треба ми. Ти ми требаш.
— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.
Онда машина стиже и заустави се пред великом гвозденом капијом. И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава
Па ти рече троје деце, а оно испаде четворо. — Па... па, па на брзину. Кад се хитро промеша. И Секула отвара очи, намигује и загледа у десетицу. После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а..
Ја скочих и хитро пођох да видим у чему је ствар, али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао, ваљда,
Ја скочих. Мој округли шеширић од сламе лежао је на трави. Ја га хитро подигох и појурих за њима. Зачас они се изгубише; али, гле, ја на њих нисам више ни мислио. Ја сам бежао од витла.
Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет. — Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим.
— А, не то! Пардон, не то! Али га грудва стиже иза увета. Живо заузета, она је хитро и одушевљено правила једну за другом и засипала га.
да се како-тако извуче испод безбројних увијача којима је била омотана, и да пажљиво сиђе, па сам и ја, сишавши хитро, пошао за њом.
— Не, не, малу би’ пару могао, добра госпођице, ово не могу. А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу.
Тргавши се, пошао сам хитро да обришем окно прозора и да погледам напоље, како бих се уверио где се налазимо, кад она брже задржа покрет моје
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само незнатан помак руке, и миш би хитро превалио десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу,
Дјевојци у кухињи он је био упозорење да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у библиотеци.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип. Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио!
Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање. Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царевићка се хитро досјети, те ће му рећи: — А зар ти није дошла књига? Ја сам ти одмах писала да се повратиш, да се узмемо.
испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: — Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ
Ћипико, Иво - Приповетке
Тих дана чисто је гинула за слободом по пустоме шкољу. А кад би господар повратио се у село, хитро би од куће побјегла, гинући од чежње да кога нађе.
У тим језивим жељама и свакидашњим сластима, кад је слободна била, хитро тецијаше вријеме, па се дијете, и не осјетивши то, наједном задјевојчи.
Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
—А хоћеш ли исто по мору пловити?... —Xоћy... —И амо ћеш свратити? — хитро надометне и живо га у очи погледа. Погледи им се сукобише, и у њима затитра час среће и младићкога живота.
За њом потркају оно двоје дјеце, те све троје хитро дође на жало. А олуја на мору већ је захватила мах. Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире,
Кад се лађа примаче Пропаду, жене умукоше посвема; још се чује само хитро ударање весала, а чим су ближе, језива их зебња у животу подилази, па жене и чобанчад тискају се ближе једно другоме.
Упрто гледајући у неко градско момче како се у љуљајци високо диже и с висине хитро спушта и слушајући чудне гласове оргуља, за час заборавља на се и дође му да и он зајаше једнога од тих хитрих коња, а
Краков, Станислав - КРИЛА
— Улазе у жице... Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену. И други не повређени смакоше се мало за стење.
Две збијене чете пошле су за њима. Ишло се хитро, све један за другим збијени и блиски. Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру.
Петровић, Растко - АФРИКА
После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи.
Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима. Жене, запослене, увлаче се унутра хитро и извлаче четвороношке; пасију која теже са њих као гроздови.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
не би прикрио: Кроз капу ти је коса пропала, Кроз гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу хитро премећу, Отварајући гладном желуцу Још већу вољу доброј ужини...
страхотан, Од кога ће се, кâ у грозници, Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен
лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро тапкајућ’!... Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита онај у чуду. Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу. Тргнуо сам се. — Шта вам би? — пита ме ордонанс.
Већ избезумљен, дохватих се голим рукама за жицу, као да ће ме она спасти. Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав.
Духнем на њега... Он застаде, одупирући се чврсто ножицама. Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно.
Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други лаф. Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака.
— На шта гађаш? — запита командир. Војник окрете хитро главу да види ко пита, па, гледајући и даље кроз пушкарницу, одговори: — Избацују земљу, па гађам тамо. — Пази добро!
— пита га подсмешљиво Коста. Поручник Рајко широким замахом руке принесе цигарету устима. Онда хитро повуче руку и удахну.
Иза њега стајали су војници, изнад чијих су глава штрчали бајонети. Он погледа хитро све редом, и таман да заусти, кад скочи Радослав. — Леко, друже, спасавај, ако бога знаш. — Пази га Лека!
уѕагееxтере... Нека женска ствар.“ Уто се зачуше кораци. Он остави хитро кутију на место, приђе столу и седе. — Опростите, господо... променила сам хаљину.
Посматрала ме је са извесном неверицом неколико тренутака. Затим се хитро окрете, отвори врата, извади кључ, па изнутра забрави и кључ стави у недра. Ух, шта урадих! — помислио сам.
— Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети. Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће!
Овакове светотатце негди зову: Ладре!) — Договоре да украду пак да хитро врате, Ако би што поквариле, да сторично плате. Дођу, узму. Да отворе — но како без кључа?
Кровију њиховом Кристалне пређе бивше струје Све поруменише сунцу на жал. Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на ноге. Да, тако треба, лозо славних! Лавови рађају равне себи.
Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит!
А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи
А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
њене изворе, Друго се за њих спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век. И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу. 4 Блажен у теби да занемим.
Ћипико, Иво - Пауци
па куд ћеш даље? И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.
У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка... А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета.
Обрадује се и униђе. Она га кришом погледа, и, к'о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели. — Лако је вама! — рече шаљиво женама. — Ка шетамо, ка ви!
— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар. Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И занесен поглед хитро му се креће, Час у небо оде, час на цвеће слеће; Сад се губи, тоне у сумрачак плави, Сад се опет лако међ овцама јави.
Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.
А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се хитро жури, Да дотера скупо руво. А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И мој цео интелект то је постао. Мој спри је јурио из све своје снаге, провлачио се хитро кроз најгушћи математски шипраг, прескакао поноре; савлађивао све, препреке које га данас ометоше у лову.
Она је, додуше, једна краткорочна исправа, али хитро, што но кажу „на бомбу“ искоришћена, доноси често пута леп ћар. Да бих за наше путовање смислио и саставио једну
Наћи ћемо се у Прагу на зиданом мосту Карла ИВ. Ала хитро протиче Влтава између стубова Карловог моста. Њега красе камени кипови, а бране високи обалски торњеви.
Тај мали део природе био је довољан да се на њему разгалим као хитро притиснутим пољупцем на руку обожаване, на оно местанце које је исечак рукавице, онде где се она закопчава, оставио
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети. Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Орангутан би трепнуо и зажмиркао очима, почешао би се хитро иза увета, искезио се на нас и увукао се на своје место. Овакав професоров начин опхођења са нама имао је ту корисну
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И баш пред њом заустави се наш мали бродић. Искакали су сада војници, вешто и хитро се пели уза степенице. — Чудан ти је овај наш свет — размишља потпоручник Драгиша.
Устао сам. У мени је нешто навирало... Она као да опази, јер познаје добро људе. Онда скочи хитро са кревета и дохвати хаљину. Ја за њом, али она истрча из собе. Остао сам сâм, па ме, људи, спопаде неки бес.
Наједном заклокота митраљез позади нас. — Одакле ово сад? — повика командант и хитро се окрете у седлу, предосећајући неко зло.
Али само што рече, куршуми звизнуше око наших глава, као ројеви осица. Командант у моменту задржа коња, па се хитро окрете према првој батерији, која је била у непосредној близини, и снажним гласом повика: — Дражо-о-о!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ливаде, слепа за сунчев сјај, не желећи чак да чује ни повлађивање ливадског пужа који је пред златном најездом сунца хитро бежао у кућицу. — Сунце је један окрутни убица!
блејале су овце, велике и мале, беле и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: —
Шта га се тичу ратови и далеки, непознати људи! Седећи затворених очију имао је утисак да чује како хитро клизе сенке рибљих јата преко белутака на дну реке. У слуху му је брујао шум таласа и крчкање котлића.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А ја, кад бих близу био, Слао бих јој поздрав кубурлија своји'... А она с пенџера ђул и бехар мио Просула би хитро, и кô снијег на ме Пахуљице меке падале су ти'о, Као да су севдах ћутиле и саме... О, како је онда пуно сунца било!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга!
Једно јутро бане подранио, зове слуге и к себе призивље: „Слуге моје, хитро похитајте, седлајте ми од мегдана ђога, окитите што љепше можете, опашите што тврђе можете, јел ја, ђецо, мислим
Зачу гласа, хитро потрчало док у пољу пристиже ђогина; покрај ђога хрче поскакује, а златан му литар позвекује. Мило било, разговори с'
Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч бесједио, хоћеш, стари, јада допанути“.
ме, селе, од бедара, од бедара до витих ребара, да се моје кости не размину, не размину кости мимо кости“. Хитро су га обје послушале: љуба седла дебела дората и износи копље убојито, а сеја је доносила платно; утегоше болана
Одмах њега слуге послушаше па капије хитро затворише. Кад с' догнаше два добра јунака, бјежи Порча око своје куле, а све виче: „Отвор'те ми врата!
То је слуга хитро послушао, те упреже коње у три реда, оде право дивну Крушедолу, те казује Максиму владици да се Јово на смрт
биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека виде војске обадвије ко ће коме очи преварити, ко ли кога прије погубити“. Хитро га је Стојан послушао, те отиде у турску ордију пред чадора од Кладуше Муја, пред Мујом се смјерно поклонио, а вели му
говори остарилој мајци: „Скин ме, мајко, са коња вранчића, умиј мене студеном водицом, а причести вином црвенијем“. Хитро га је мати послушала, скиде њега са коња помамна, па га уми студеном водицом, и зали га вином црвенијем; па га пита
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоћу своју радионицу с тавана да преселим овамо. Дугајлија Стриц хитро се смандрља с грана. — Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао.
— Чекај, чмавало једно, сад ћеш видјети! Мачак пограби подужу суву грану, распали њоме по карти и хитро скочи иза велике букве.
Сивац је, право да речемо, поново кренуо да загризе показани шешир мислећи да му га нуде, али је Стриц, хитро тргао руку. — Једи свој улар, а ово је кров за моју главу!
Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво. У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу.
Има нас овдје... Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну. Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном. — Нећу!
Видећи да нема излаза, дугоноги Стриц обухвати рукама и ногама прво стабло и поче хитро да пуже увис. Био је стигао већ до првих грана, кад пристиже његов дјед Алекса с љествама и стаде да их намјешта уз
— Или сад иду овамо да виде кога су уловили! — досјети се Стриц па хитро спузну у ону дољу за својим шеширом, пограби га и настави да трчи једном уском обраслом јаругом добро заклоњен шибљем
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога. НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ...
Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном помоћу, с масличном гранчицом, долећеш к нами у сукоб.
А друго пак, и жељаше хитро се, пре осталих апостола, код њега наћи... Те то тога рад господ знајући му његову жустру ћуд и распаљено к њему срдце
И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му казали и порадова се о тому, те на хитро оде, одброји јоште к тому повише блага и посла тамо у Ефес к апостолу с писмом својим, те му завешта да има то скоро
Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему дође и рече му: »Изаради те ваше смућње и преваре што имате ви међу собом со тим зидаром, ево ја данас зло
« И со тим гласом изађох од црковне припрате хитро идући ми. Виде ме неки човек јер сам сирота, одрпана, брзо ми идући, дозва ме преда се, те ми даде три потуре и рече
И како тај бољарин онде скоро оздрави, тако хитро и зајмом пак му с добром поврати. Заштоно врло је маечка она црквица била где је било мученичаско тело, јерно тесну и
О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да хитро потрчи, сустигне а и утече, на бранику опстоји и зна се свуда окретати; ако фиштао ако немирно се вртио и ногом копао
Одовуд поскорије да си измакао! Одстан се ти овога доласка к мојој кући те од мојих врата хитро се одби не долази ти ту заговарати ме. А мени худој овде не продаји ти твојих масала ни ми мазни гласови казуј.
А једни у води се подаве и мразом, ватром, димом и од голема зноја, или се хитро затрче, — те издишу. Доста их се обједе или се ошика без мере ви нам и ракијом и злом и несрећном смрћу душегубном
Когод исто хоће ли, ако не с телом, оно с разумом својим који но и сврх мере високо и далеко преко света врло брзо и хитро лети. А где је човеку умље, онде је сушто самослат сам собом.
Свуд су горе и доле згледљиве, то јест, ето, такво [је] њино врло бистро и хитро проходљиво свуда смотривање чудновито.