Ћопић, Бранко - Чаробна шума
—Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво! Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!“ Уставише се. Оташ се примицао дугим кораком али без хитње, ка’но ти човјек који је сигуро ономе што ради. Лице му бјеше ведро; никаква трага узбуђења не показа. „За мном!
Ћипико, Иво - Пауци
—Попусти, господару! —Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били... Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...
—Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. —Ти ћеш ми умаћи ... —Нећу, ни ми хитње. Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно. — Не, не! — одговори Иво.