Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда, а испод дудова је клупа, а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега, седеле су радо и често обе попадије. Стигли су већ пред кућу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Издужио се као јаблан! А ни плода, ни хлада нема!“ Марко Зимински, међутим, јако је волео Исаковича. То је био човек тек узео двадесету, који је ходао по Енгелу,
Црњански, Милош - Сеобе 1
по широкој равни, у провидном мраку, у ком остајаху све даље брда карловачка, трезнећи се најзад сасвим, од вечерњег хлада на водама и разном биљу, Аранђел Исакович снужди се у колима, видевши да се вози кући, не знајући ни да ли је она још
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Душане, тражим помиловање за војничка гробља усамљена којих се регрут само каткад сети, за гробља без суза и без хлада, са гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где певачице нема
свако доба зоре летње да су спремни соколи и хртови, кад цар усхте с властелом да лови, да се крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру скривеном у арише месечину са воде разагнале, док се сове нису од дана скриле, а
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера... А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу,
А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит. Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада. Они страха другога немаху до од жбирах и до од шпијунах; од њих свако у Млетке дркташе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.
али, услед свога њихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада. Софка се још није била сасвим обукла.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пастири су своја догонили стада У жарко лето, да уморне прими Он, у свежину свог пространог хлада. И они су га напуштали зими.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Памтим и једну раван пуну хлада Као одмакнуту од света и вике Рођену за главу збуњену од града. Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен
У глави ми гори луди товар прућа Што се болно грчи за кишом и пљуском. Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми стојимо - мира јој чувари Гледећ' лице како јој се жари А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада! Ј.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дијете је не препознаје, још јој не зна имена ни слова, али већ се јежи од њезина хлада. Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт!
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом и дубрава заигра у обиљу и весељу. Са столова, из хлада, из заклонице заче се песма, смех и кихот. А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ми стојимо, — мира јој чувари — Гледећ’ лице како јој се жари, — А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Био сам ти украј гаја с оне холма стране Гди поточић исподмива шумарица гране. Једно мјесто зелени се усред густог хлада, Окружено са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша
Ћипико, Иво - Пауци
Под њима, заморени, траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...
из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој природи), па нашавши хлада сједе да чита.
Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада да се од врућине склони. По пољу, у сунчевој свјетлости, прелијевају се жита, ниска, празна класа; стрше у висину,
Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи... И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом.
Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило. Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.
Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. — Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада. Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње
Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје. Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под