Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Они не познају милост, не осећају љубави... Тако уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по
Шта чека он?... Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан. Кадикад се тргне, погледа у звезде, гледа у ноћ, па онда тек онако неразговетно проговори: — Још није
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
обилази његова се хумка полако претвара у пут у малом паклу запањених свећа на његовом гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Жене износе пред кућу ватраље, чанке, совре, раонике, брадве, кашике, и све изврћу — »да град обиђе«. Дуну већ и хладан ветар; учеста севање и грмљавина; облак се наднесе готово над само село, поче прокапљивати погдекоја крупна кап.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму...
Сунце је све више и више нагињало западу. Врућина је попуштала... Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи... Са чела му нестајаше бора...
И опет обоје сагоше главу... Сузе су капале, па и престале. Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту... А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости.
— Баш си добро учинио, седи... — рече он... Баш сам се осамио. У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.
— Баш сам им свесрдно говорио... — Вјерујем ја теби. — Али не помаже... — И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе. Је л̓? — Јест — рече Иван.
И заћута све као заклано... Само се чуо попак... Али изневери лепо време. Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар... Небом се почеше ваљати сиви облаци...
Сад већ не беше никога без крова и хране... Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге.
Дева је седео мирно и пуцао. Ниједан рибић на њему није заиграо. Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица Молим вас, мало да се издувам! Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки
опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. Не знам у чему сам провео то послеподне.
Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је! А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје.
— рече он, погледајући мене и Туманова. Макс хтеде да остане хладан. — Ха, — рече он — није баш тако опасно. — Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — рече Попеску.
Ланци су ми скинути, али руке су ми узете. Не могу редом, и не знам како је све било. Знам само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице”, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не смем мислити само
Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед. А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју. Он једва чека да чика-Гавра дође. Напослетку, ево их.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
положено стабло, заклањао је једним својим крајем половину златног залазећег котура и тај облак, мутан и чудно хладан, мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара.
Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.
Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних
Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла.
Била је једна од оних тамних ноћи, у јеку јесени, кад ветар, хладан, сав од неког језивог јаука, откида лишће и ломи гране са оном подмуклом и осветничком вриском која леди.
Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у
ИX. У престоници, тога Бадњег дана, било је весело, светло и мило. На крововима је лежао хладан покривач белога снега, а по улицама врвели су људи, жене и деца под чијим је ситним, убрзаним и пажљивим корацима
Африка
усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исаковичи су приметили да је хладан према својој жени, а да га она дочекује широм отвореним очима и да га љуби кад год може.
Све је радио и говорио као у сну. У том јутарњем ваздуху, који је био тако хладан и мио, испод лица, у полумраку капије, Исаковичу се чинило да не постоји он тако, само, у Будиму, него да је остао и
Иако је стасит и млад, па мора да је имао много успеха код жена, стидљив је и хладан, зачудо. То је лепо! Њен муж је остарио давно, али ето брбља и сад женама оно што му је, можда, пре двадесет година, и
Ваздух је у Сервији био тако хладан и чист, а овде је тако тешко дисао. Неће више видети ни своје људе, које је био, са Трифуном, у Срем, превео, а који
Никад јој није говорио о љубави и браку. Њено дете не би био признао. Пред светом је био хладан према њој, као да она и није к свету.
Госпожа Евдокија поче да се тресе од пригушеног плача. Честњејши Исакович није био, ни шаљив, као Ђурђе, ни хладан и уображен, као Петар, ни прост и искрен, као Трифун.
Груб је и према Варвари. Павле се сећао онда да је Петар био врло лепог понашања, пре – хладан, уображен, на своје јунаштво, на своје богатство, на своју жену. Говорио је са њом учтиво.
Ено га у колима, на сокаку. Павле онда изиђе, онако неумивен, хладан од звездане ноћи и виде, у кочијама, које су стајале пред кућом, чизме.
Имао је још само толико снаге да се повуче до дрвених капака прозора, и да их отвори. Хладан га је зној био пробио. Међутим, у соби није било никога. Али, каже, могао би се заклети да је неког било.
Вишњевски се држао њих и угледао на те Русе. Имао је хладан осмех, у таквој прилици, а понашао се, према мужу – не према жени – врло уљудно.
Мумлао је целу ноћ и навлачио јастуке на леђа – који су му спадали. Будио се хладан у ноћи. И ту, на том преноћишту, и те ноћи, наставила се игра, коју су са њим играли се неки ђаволи, на том путу у
Уз трептање мртвачке свеће. Из тог сна, Исакович се пробудио, на дан свог одласка из Дукље, као да је смрзнут, хладан, лежећи непомично.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да хладан зној с чела обрише Ни чела нема Друга се рука маши за срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе
прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен ватре У три јаме без имена и без млека Хладан ти дах до грла До камена под левом сисом До птице бритве у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне маказе
ти не умеш да се волиш 9 Бежи чудо И трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз тебе пролазим с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог. Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан. У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу
у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства, дан влажан, хладан, са сивим небом.
Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах. Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине,
прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.
са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини, ширио неки хладан, невидљиви ветар.
Пошто је био ветровит и хладан дан, седећи на једној старој, насуканој скели, под стрмом обалом, међу мрачним, великим жбуњем, он је у тами једва
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
деци увек дистанцу, он се с њима ретко шали, избегава исказивање нежности, те одаје утисак да је према деци емотивно хладан. У Шумадији, рецимо, он „ретко кад (или никад) љуби своју децу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« а жена ће казати: »Ма, ништа, ништа, само ви радите!« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли да се љуби у лице.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Иако је Мушицки за себе писао да је »готово сав чувство«, он је у основу био сув и хладан човек, без маште, без осећања и правог песничког талента.
способан да ради по туђим обрасцима, али без оригиналности, без надахнућа, без поезије и полета, увек само вешт и хладан стихотворац. Суботић је један од највреднијих и најобилнијих драматичара српских.
Без талента, без икакве песничке маште, у основу свога бића хладан и вазда учитељски моралист, он је неуморно писао слабе стихове, конвенционалне и укочене.
Ненадовић је био образован човек, пун лепих идеја и добрих намера, али хладан, без осећања и без песничког талента. Све то могло је занимати полукњижевну публику, код које је он кроз цео свој
догађаје и слика људе, не одушевљава се и не жести, ретко казује своје мишљење и судове, и остаје у већини случајева хладан и неузбудљив сликар људске рђавштине и моралне беде.
« Он није био хладан посматрач и неузбудљив сликар живота на селу, но га је са љубављу посматрао, и сам њиме живео, и потпуно га осећао.
Романтичар по своме духу, не марећи за »хладан, бездушни Запад«, како је сам писао, у Нишу, одмах после ослобођења, наишао је на комад живописног, егзотичног Истока,
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао. Небо је било залеђено и сиво.
али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да и не помињем његово величанство, које исто тако ... Мунижаба брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје краљевско име.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо. Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и
Напољу хладан и влажан мрак... Течина мајка седи у челу; на њој кратко џубе, повезана је модром шамијом, те јој се благо, избраздано
Од њега, оца му, није више ништа тражила. Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Нека те зове: тата! — Нисам му је отац! — викну, али га маман ућутка, да ме не пробуди. — Опет, ако буде учтив и хладан, то такође може да ме изнервира, да знаш! Не волим уштогљене типове за које никада не знаш шта мисле...
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми рече да ће је спасти.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Батерија застаде. Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац. Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно приђоше оруђима
можда је ту и мртвих било... Преда мном припуцаше пушке. Куршум звизну изнад главе и ја легох уверен да мене гађају. Хладан ме зној проби... Али глупо је лежати на отвореној ледини.
Али услед клаћења на коњу, оно вино покуља ми и на нос и на уста, а проби ме хладан зној. — Несрећниче!... Ти си пијан! Нисмо смели да зауставимо коње, јер би нас стигао командант.
Дувао је хладан ветар. Војници наложили ватру око које се сакуписмо. Толико времена кријемо се по рупама и стрепимо од свакога фијука,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом., стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који
погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све... Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...
Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и
Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина... Али брже !... Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама... Пријатно је ово осећање, али она нема кад... Рука дрхће... дрхће... она подмеће и другу...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу. Бунован и хладан устајем опет и видим бескрајно, разливено, млечно сребро месечине око брода, у које су утонула и брда и острва.
Неке гране ударале су у окно, које је било разбијено. Кроз њега је у воз падао влажан, мокар, хладан мирис дрвећа и чуо сам и жубор неког потока. Стали смо били пред једним разривеним тунелом.
МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто грактање.
” „Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести. Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух. Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...
Зора се помаља. Предмети су све виднији и јаснији; још мало, па ће се појавити румен на истоку. Ваздух хладан и оштар. Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И кад си хладан, и кад си врео, Ја волим само твој други део, А први ћу — оно кром — Поклонити било ком! ПЕРШУН Када загризем
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати. Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати: — Боже! Боже!
Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине. Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер све је, ипак, само шарен сан! ЈЕСЕН НА ТЕРАСИ Улицама струје октобарски даси, Хладан ветар креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ћути као завезана врећа. Ћути као оловом заливен. Ћути кô вуна у врећи. Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави. Шути као мрамор.
Ћути као оловом заливен. Ћути кô вуна у врећи. Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир. Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хлеб му треба. Већ до зоре огњиште ће му се загасити, јер је ноћ кроз оџак провукла хладан патрљак ноге и гази по ватри. — Вретено! Вепар! Изгореше!
Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“. „Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста. Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце.
Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах. Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином. Нема времена да се премишља.
Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв да њима овлажи свету свечеву руку.
Нисам крива... Сузâ није било. Тако, до у дубоку ноћ, уморена и скрхана, не осећајући хладан бол у коленима од клечања ни утрнуле усне од љубљења камена; онда се подвукла под гробницу и, с лицем притиснутим на
Над његовом главом је тишина, раван је и хладан њен кревет, по темену му не газе њена боса стопала, из очију врео катран залива срце и шишти, мокро шишти крв.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе. Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај прави; Хладан, без душе, без ватре и крви, К'о да ми збори: нема љета више!
Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним условима и није то оно сасвим ново што смо ми тражили и
Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним условима и није то оно сасвим ново што смо ми тражили и нејасно замишљали
зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и
Он има једну сјајну особину коју Француз нема, он је доследан. Енглез је хладан, тј. хладнокрван, поносит, скроман и прилично приглуп. Он мисли врлоспоро. Наш минут, његов дан; наш дан, његов месец.
ниједан од ових заиста грубих порока, због којих ни ја своје дете другоме не бих дао, и могу рећи да сам био сасвим хладан за све време ове анкете о мом владању и карактеру, коме се заиста није имало шта да замери.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кажем, дијете јој не зна имена ни славе, али у облачне и бесунчане дане оцјећа на лицу хладан дах вјетра за њеним проласком. Негдје дубоко запретана у дјетињем бићу лежи једна ћелија у којој тиња бесмртност.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна
трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” 17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло. Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као звезда: ”Ексцелзиор”!
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као звезда: ”Ексцелзиор”!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу један типичан случај кад опис који би требало да буде „научно хладан“ готово спонтано прелази у „врућу“ осуду.
масе долази изражавање лакше масе; за оштрим угловима и правим линијама, облине; за коцком, ваљак; за топлим тоном, хладан; за осветљењем, сенка.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и димом дуванским”, да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради контрастирања - дометнуо како је „напољу хладан и влажан мрак“, па опет продужује исти онај прекинути опис.
А када нешто касније, из дечје љубопитљивости уходећи Томчу, изађе из куће, он нам даје хладан и језовит, али и један од најлепших Станковићевих пејзажа: „Напољу свуда дубока, мртва ноћ.
нарицало, девојке су у хору плачевно набрајале (шта све и кога невеста оставља у „топлом”, „свом” дому, а одлази у „хладан ”, „туђ”)99, и то свакако и у Станковићевоме крају, и Станковић је то могао у детињству слушати.
Онај дечак који нас је пре тога, у пратњи својих родитеља, провео кроз ноћну игру светала и сенки. И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.
на којој се уопште књижевни простор код Станковића почео диференцирати према доживљајним својствима на: „топао”/„хладан ”; „мек”/„тврд (оштар)”; „утуткан/„разрађен.
космат ~ Аранђел је напола ћосав; Вук је црвен у лицу ~ Аранђел је жут; Вук је непосредан, пуст и расипан ~ Аранђел је хладан, прорачунат, тврдица, и тако даље.
„прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.
са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини, ширио неки хладан, невидљиви ветар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На
Но ти си, снеже, и снага дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.
Но ти си, снеже, и снага дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.
Краков, Станислав - КРИЛА
Хучао је, јурио је, урлао је, сипао се на њих побеснео, радостан и хладан. Пробијао је као оштрим одапетим стрелицама, и ударао широким камџијама. Ко је говорио о вртоглавици провалија?
Огледао је дуго свој тешки револвер, напунио га, очи му се напуниле суза и притиснуо цев на слепоочницу. Хладан челик га је опржио. — Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега.
Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали. Ваздух је био хладан. На планинама је снег падао. У станицу је војнички воз улазио. Он је пристизао отуда где се један живот завршио.
Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите.
Петровић, Растко - АФРИКА
усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Е, лепо!... Синоћ смо га и којекако утопили, ал’ де, како ћеш га вечерас извући?... Па влажан чамац!... Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!...
“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...“ Или друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тако ће бити и са овим влаком што сад јури поред мене. Ал' да, ово није влак, ово пролазе батаљони. Ја обрисах хладан зној и протрљах чело, а батаљони се већ изгубише у пруговачком потоку...
Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два велика, црна, необично сјајна ока, где се зорно упиру у ме, а са јадних блеђаних и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада сам се наједном сетио баш оне змије. Као да ме нешто смлати. То мора бити неко пред сказање. Хладан ме зној проби. Хтео бих да мислим на нешто друго, али мисли као да су текле по неком кругу и ја се опет сетих змије.
— Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима.
Војници су гледали свога командира и несвесно се подавали његовим сугестивним покретима. Драган је био хладан и прибран.
Напољу ме обавио хладан ваздух, и већ када сам се удаљио од куће, мислио сам само на Арлету. Ушао сам у кафану да сачекам Тому.
И поред хуке мотора и брзине којом је ауто јурио, наслућивао се од стране гробља хладан и језив мир. — Француско гробље — објашњавао је наш пратилац.
Наишли смо већ на регион четинара. По томе ценимо да се налазимо на знатној висини. Понеки пут из неке јаруге посукља хладан ваздух. Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји. У четинарској шуми угледали смо очуван заклон.
Били смо на висини од преко две хиљаде метара. Хладан ветар дувао је све снажније, те смо обукли наше мантиле. Пред нама је било неко насеље.
Онај пас приближио се готово уз врата, те га један војник ухвати и одведе мало даље. Дан је био ведар, али хладан. Ветар је ковитлао, натерујући нам ситније камење у лице. — Видите, како се на цркви искривио крст од ветра!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими — леду вечитом... Ах, боже мој!.... јест, ја сам лист!.
На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим мразом врхове шара, а пут је мучан, ђецо — а ноћ је ноћ!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
На њима одсвирах пољубаца скалу. Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља свате.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво се весело загледа у већ наоблачено небо. Наједном, часом, ду'ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници. Нисам знала шта да радим. Бунцао је, хладан зној му је влажио чело, усне су му биле беле и скореле. Једно време је правио трзаје као да ће да устане.
Жуљају ли га негве у које су му, јавно, пред свима, оковали глежњеве руку? Да ли је и даље онако прибран и хладан, или се у самоћи тамнице препустио очају и својој злосрећној судбини? Матија Ова ноћ је наша, моја и Анкина.
Долазе до потока. Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша. Стојим на стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем нарамак грања до наших двери или да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У гостољубивом дому нашега посланика свечан ручак. Џиновски морски ракови, нежне артичоке, хладан шампањ, „сек“ због сувог режима. Око поноћи лак земљотрес.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад потрага човек, око чега се обавијају, шта грле: то је сув телеграфски дирек, хладан неки зидић, гвоздени жичани преплет. Око самих себе се обавијају!
Али како је увек живео скромно и умерено, може још потрајати. — Бранко је осећао као да кроз њега пирка хладан ветар, и да ће сад у њему да почне падати киша, или можда снег.
Заграмзио за животом и одмором тако рећи мртав старац, и завеза се тврд и хладан чвор на најпунијој жили младог човека. Старац срдито уздрхталих образа ћути, али као да хоће да каже: Е, тако сад знаш!
Лети и зими госпа-Фила се одевала у цицане хаљине. — Волим што је циц хладан и што шушти. — Увуче своје мало и меко тело, које се никако није гојило ни мењало, увуче га у крут циц као у
Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи. Оно што се над њихову кућу надносило, Савини су прво кресали, не знајући ни сами зашто, од
За Харисијадеса се говорило да је хладан као мраз, а у трговини бездушан као гвожђе. Сасвим нетачна оцена. Харисијадес је био човек врло паметан, до краја
„Ништа није ни случајност ни „страшно”, ако се човек не усплахирује” — говорио је Харисијадес, и сам миран и хладан, радо је то понављао, али увек додавао, са ироничним осмехом: „Да ми је да доживим кад ће се Спида усплахирити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру! Неки ме умор спопада, а глава заноси, као да ми се спава! Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру!
Увело лишће зашушта са стране пута. Хладан ме зној проби. Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе.
Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега. Кад бесмо мало више, поче нам шибати у лице сув снег, а кад се
Негде у близини границе застадосмо. Дувао је хладан ветар и оловни облаци се стопили у бескрајни сиви застор, скривајући планине и земљу коју напуштамо.
Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена. Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура.
Војници трчећи излазе, да им коњи не би застајали. Али са неких коња спада самар. Иако је хладан ваздух, људи се презнојавају и уз псовку везују сандуке конопцима.
Војници седају на снег, бришући знојаво лице. Коњи брекћу и са њих се пуши пара. Са планине дува оштар и хладан ветар. Под нама лежи бела равница, као разголићена, и на њој се још јасније виде путеви и утапкане стазе.
Затискујем рупу шаторским крилом. Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав. Хтео бих да променим положај руке, али се бојим отворићу опет неку рупу на шаторском крилу...
Сто... двеста... А вочићи лагано, ногу пред ногу, како узбрдо тако и низбрдо, али сигурно. Поче већ хладан ветар и нека суснежица која бије право у лице. У заклону једне стене седи изнемогао војник.
Сишли смо у нашу кабину. Али нешто нас је гушило. Наша су се чула привикла на широке просторе, на хладан ваздух, на шуштање лишћа и лепршање ноћних птица, те нас сада мучи празна и пуста тишина ове тескобне кабине.
Отворих бојажљиво врата једне бараке. За мном покуља хладан ваздух, а кад притворих врата, поклопи ме нека тешка полутама. Ветар је наваљивао за мном.
Прва запрега као да ми је најахала за врат па ме не пушта ни стопу даље. Мој се коњ саплете. Једва га уздржах. Хладан зној ме проби. Ниједна кост ми не би остала читава. Услед задржавања коња, прва запрега приближи ми се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не могу дозволити да ми убијеш најбољег друга! — Трчао је дечак шибан сланим замасима ветра. Хладан и влажан био је песак под његовим стопалима, а по таласима је летела пена бела као старчева коса.
У своје способности није сумњао али, кад над ужареним песком угледа високи јасен, потече му зној хладан низ кичму. А шта ако вештице не надвлада? Ако му орао искљује очи? Ако не умакне белој змији?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај први; Хладан, без душе, без ватре и крви, Кô да ми збори: нема љета више!
Прошло је љето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... 1908.
На убогом пољу мога завичаја Не чује се пјесма весеља и жетве, Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја.
На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве... Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја. 1905.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из мрачне пустоши камених кула следи те и данас хладан дах давне клетве: — Проклет био издајица који је непријатеља пустио на тајна врата!
— Пази га, свануло! А гдје ли сам ја ово? Пипну се је ли остао читав и рука му додирну хладан грлић боце. — Охо, и ти се следила од страха, сиротице моја!
У почетку једва примјетљиво, а касније све јаче, почеше да осјећају хладан дах промаје. — Примичемо се неком отвору, отуда дува — рече Лазар Мачак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јако дух, мој живот, ветар бива преходан: не једнак, него часом млак, а часом хладан, и наш живот тврда опоришта нејма. Заштоно ево данас је човек весео, а сутра таки је смућан и брижан.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато је Мане остао и даље хладан и повучен и оставио их без одговора. Ово је силно дејствовало на све у хаџи Замфировој кући, а на Зону највише.