Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово... И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи... А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...