Јакшић, Ђура - ПРОЗА
устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала. На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа.
Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. До старице смештено беше још неколико болесника.
После тога се исправи и, ћутећи, ухвати ме за руку; рука му беше хладна као лед, не рече ми ништа, него ме поведе кући.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И замота старине и заклони их од погледа његова. Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...
Није много прошло а он се врати носећи воде. — Хладна је као лед ледени. Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио.
И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку
И младост моја није више знала За дане страсти и трзања њина: У моју душу њена сен је пала, Бледа и хладна, као месечина.
Глас њезин беше кô музика туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом.
— У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој води.
ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.
ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу Стоји пуста црква без гласа и звона, Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели, А у напуштеној и немој капели Сама плаче бледа жалосна мадона.
МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи? О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је?
Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи... Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком. Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Но, па како, како? А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира, унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха, и сва соба замириса сеном и балегом. Узбунише се сви.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда се нешто као хладна мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и
Африка
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се бојеви удесили, и стегли
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она му, међутим, узе и руку, нежно, па поче да га привлачи ближе. А рука јој је била, у трави, хладна, као змија. Рече Исаковичу да јој Сунце светли у очи, а ничто не видит сја!
И Сунце је сад било млако и благо, а земља хладна, али се иза цркава, бастиона, егзерциришта, људских насеља, у тишини која је била настала, чуо, однекуда, цвркут тица.
Све је то нестало, као неки шапат, под дебелим слојем снега. Зима, године 1753, била је, у Росији, дуга и врло хладна.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш?
У загрљају, затим, била је гипка и свежа као млада врбова грана, а и уста су јој била таква: детињски хладна и свежа мирисала су на биље. Осетих како ми колена дршћу. То је то. То је то, Боже мој!
Сигурно би била и тако хладна да сам их додирнуо, али ја их нисам додирнуо. Само сам прешао дланом преко њеног колена и ставио јој главу у крило.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вруће крви, и чулна толико да су је хватале главобоље, она је остала потпуно хладна у овој кући, где је муж остави да га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се
Ова нова земља, сва зелена и хладна, тамних шума, са пропланцима над којима је небо треперило као дубоко, провидно језеро, била је са свих страна
Она, међутим, сагнута доле, заповеди му још једном да се нагне, ухвативши га за руку, која му беше хладна као у мртваца.
Видети је још једном здраву, побеснети од миља, покрхати у њеним бедрима прсте, вртети се око ње, ма она стајала хладна као камен, као оне прве ноћи, чинило се у пијанству тако дивно привиђење, да је потпуно утонуо још једном у магловито
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ (Вергилије, Енеида, 9, 603—604) (Уз овај опис Фортис даје и свој коментар према којем „хладна купељ не изазива штетне посљедице“ ни код Морлака, као ни код других народа, како се то иначе погрешно мисли.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Биће! Владика се обрну архимандриту: — Како је твоја нога, Јанаћије? — Кад је овако хладна студен, не мучи ме као кад је влага! — Кад је влага споља, треба да речеш! — дода ђакон, прихвативши од ђака чашу...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
тамо-амо као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже се дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће.«2 Та времена »тешка и усилна« нису престајала.
Са знатном књижевном културом, али без талента, он је давао дела хладна, безлична, општа, књишка, и само рђавим стањем српске поезије око 1850. може се објаснити зашто га је Љубомир П.
И зато његова безлична дела су тачна, оштра, прецизна посматрања, изгледају хладна и сува, са више памети но срца, са више тачности но топлине. ОБИМ ЊЕГОВА РАДА.
Милићевић, Вук - Беспуће
И уђе у собу, без куцања. Соба је била незагријана, хладна, неспремљена. На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.
И они се руковаше без ријечи; његова рука била је хладна као усред зиме. И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
С муклом празновјерном стравом зурио је у ону слику не усуђујући се ни да је додирне. Та хладна „светачка“ одрвењелост, попут невидљиве струје, разиђе се неосјетно по читавој дружини.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...
У ВИНОГРАДИМА Мирише ми земља на испуцано грожђе, а магла хладна и мрка већ почиње да се не диже тако лако. Са свију страна само лупа од оправака на бачвама и крблама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база улицама и виче неком леваку: „Ћао!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и тамо У
ВИИИ НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.
Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не крепе. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када Траило помену воду, сви осетисмо жеђ, али страховиту жеђ. А бунар са ђермом одмах иза нас у забрану, па вода хладна, бистра... Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли.
Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда
“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута.
Било је то једне мрачне ноћи негде на путу, када је сипила хладна киша, а војници газили до чланака по води и блату. Очни капци се лепили од неспавања...
Силазећи са положаја, један се топ претури. Сва послуга је била употребљена да га на рукама изнесе. Иако је ноћ хладна и влажна, људи су се знојили и бректали под теретом челика и гвожђа.
Ту смо се поравнавали и прикупили, припремајући се за одлучан и последњи напад. Био је сумрак и почела је сипити хладна јесења киша.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити еве на страну, па живети... живети славно !...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти. У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед. Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба...
— Шта је ово!? — узвикну он и некако запрепашћено и плашљиво погледа на нас. А ми сви бесмо као хладна, окамењена, непомична стена, на којој је извајан врхунац човечје плашње, страхоте, ужаса... Једва дођосмо к себи.
Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће. Дан се већ помолио, а ветар фијуче још бешње и страшније.
Све мисли о прошлом животу, све наде и снове младости завио је густом копреном заборава и као неког презрења... Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и стегла му мозак својим пакленим отровним ноктима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Што је пихтијаста, то још дед, Ал зашто је хладна као лед? Где су добровољни даваоци крви Да му притекну у помоћ, први? О не, не зовите даваоце!
Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива. ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...
Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што је човјек? Кâ слабо живинче! Погледају се Турци испод очих. Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.
Истина, била је сниска, без патоса, са набијаним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена. Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У
што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Мирно леже кости старог Доситеја. ГРОБНИЦА ФАРАОНА Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
(Са слугама? И с њима да се гњавим.) Добро сам, Мијате. Нисам остарио. Ако је хладна соба, Симка... снајка, после наложи, идем. (Брбљам, само брбљам. Вечерас морам све свршити. Моја соба...
свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и исцепан.
година први пут, последњи пут, једини пут, па је то једно и једино цео живот, и једна једина дојка, која је сада хладна. Као да је и њу његова рука заклала...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна. Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом?
Маленог госта, наједном, нестаде, а нестаде и тањира. Месец се сакри иза облака, а планина постаде тамна и хладна. Дечак, посрчући, пође кући. — Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала светлостима истока које су је, изгледало је, чекале.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Још бих дуго гледати те хтео! Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово!
месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна, као вали, Проспе се хладна са јесењег свода. Глас њезин беше к'о музика туге...
Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у
На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича...
Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева.
И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено. „Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зажега сам ја пламене буре у предјеле ноћи и хаоса, те ми буде сунца и мирове од сна хладна и превјечитога. Тамо свјетлост ужасне побједе над нијемим царством одржава, распрострања свијетле границе и позива
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака, принцеза Береника, нежна, али лепо израсла, слична љупком
Мојим рачунима сам нашао да су у добима пре 25, 70 и 115 хиљада година лета наших предела била изванредно хладна“. „У којој мери се то испољило у клими тих предела“, пита ме Лаплас.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хладноћа, хладна природа. Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч. Но то не погађа суштину. Има у таквим бићима и препуштањ
Понуде ми улазницу. Давала се добротворна приредба за породице рудара пострадалих у оближњем руднику. Хладна црквена лађа била је слабо освијетљена. Уз дуваре струјао је влажан дашак и прожимао до костију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба. Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати. Стаде да мисли хладније и одмереније.
А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта
појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело... Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...
Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.
Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... »Шта је ово ?... Шта ово би ?...
Је ли крај свега.... смрт? Не знам !... Шта је то смрт? Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...
Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... — Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СЕЋАЊЕ 1 Често пута кад те видим гредом Да корачаш хладна, мирна, строга, Увек иста, увек с умним гледом, У тренутку успомена многа Оног доба, ког сад више нема, Јавља ми се
Моја је душа сада суво поље. ЈЕСЕН Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се к'о страст гладна. Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана.
” Ја имам речи: ви сте моја чеда Поспала, хладна, у повоју смрти — Али не ове што у мене гледа, Чији ће додир светлост за ме стрти.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пре извесног времена сам се враћао у свој хотел. Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али воз је кренуо полако и на моје велико разочарање никад није достигао брзину коју сам очекивао. Била је хладна октобарска ноћ.
Моја собица у Норфолк Стрит улици била је тужна и хладна, гора него и моја таванска соба у Прагу. Дању ме ни соба ни њено суседство нису привлачили и милије ми је било да
шољу топле кафе и два комада штрудле за доручак у ресторану на точковима, смештеном у близини Куперове Уније, где су у хладна зимска јутра куповали своју кафу таксисти Треће авеније.
слушаоци били подељени у две изразите групе; једна ме је група прихватила срдачно и са разумевањем, а друга је била хладна као лед.
А уз све то, када год се сетим нечега пријатнијег или интересантнијег, моје срце почне снажно да лупа и обузима ме хладна дрхтавица.
рад потребан је много мањи напон, од оног који ствара индукциони калем који би био потребан да је негативна електрода хладна.
” Они то тако зову, али да ли је њихово мишљење исправно? Истина природних наука није хладна уколико ваша душа и срце то нису.
Деловање је живот у најширем смислу речи. Смрт је хладна, живот је топао и ружно је злоупотребити језик говорећи о ”хладним чињеницама науке.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза. Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени,
Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је наступила истиха хладна киша, као да је одредило да испере све до ноката. Тих мутних дана мисли убише Цвету.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
живота и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?
Обе су оне „заносне“. А и цела сликарски танано начињена „панорама“ није одмерена а хладна, него прожмана јаком екстазом. Екстазом коју, иначе, песник тако радо и често помиње.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу, која сад дође - не прљава, већ некако пространа, мокра и хладна“.
124 Отуда се опет јављају мрачне слике које конотирају смрт (црква „изгледала је тако хладна, као скамењена”, а „још мртвија јој дође црква кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у
Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена. Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем,
XXВИИИ главе,144 који је раније већ цитиран, постоје следеће опозиције: „хладно”/„топло (кућа јој је изгледала „хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она
једном у сећању види „бурне покрете њеног разголићеног, ванредног и страсног тела, 389 а други пут је „она стајала хладна као камен, као оне прве ноћи. 390 Као други пример може се узети Дафинина смрт.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна! Дошô бих ти руку стиснут’ — Ма да је већ хладна. Но сећам се дана — Еј, младости мила! — Кад ’но су нам руковања Најтоплија била.
Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш — твојим аспиком.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их
Краков, Станислав - КРИЛА
— Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском. Ноћ почиње да бива хладна, и на небу се облаци размичу. — Погинућу, — страх струји кроз душу мајора, и очајна рука прихвата чутурицу.
И да ли то сунце створи ову чудну, погребну веселост у њима? Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу.
Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу. Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати.
Обртале се елисе и зујали мотори. И опет се сјајне елисе вртоглаво превртале. Ноћ је била хладна, те је по сасушеној трави било још иња.
Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана. Под платанама још нико није погинуо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се бојеви удесили, и стегли
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра... плотуном, скора ватра....
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја пред њима нисам клекô, Нисам прса своја био; Ја им нисам ништа рекô, Ја сам хладна стена био. Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма.
XXВИ Судбина се зове, — како л’? Ова рука тако ледна, Рука хладна као змија, Рука злобна, — не знаш чија. Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Облаци се спуштају све ниже, видик се губио и наједном утонусмо у таму. Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш.
И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен. Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени.
Ако налете, изгинућемо и ми и они. Свесни смо тога сви, те су људи и без наређења на опрези. Ноћ је била хладна. Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час.
Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша. Танки млазеви воде цеде се са камења и сливају у ровове. Покушавао сам бајонетом да каналишем и одводим воду.
Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња. Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме!
Зато голуб голубицу, Своју милују женицу, Покрај хладна источника На травицје провождајет, К сласти љубве воспаљајет. Славит љубве виновника.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава?
ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?... Ма озбиљан си ми, момче, сувише, И загонетан, — а Венецијанцу Баш не приличи хладна озбиља. — Развуци усне!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка. (1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА...
Само наша душа у ту вечер страсти Мрка је и хладна кô недра дубина, Врх нас заман лоза просула је цвасти: Недирнут је гитар и пехари вина.
и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина?
Ти не разумеш реч ни поглед сани. Чедна и хладна реч Вечитог пратиш: Ни с ким да кличеш и ни с ким да патиш. XВИИИ Ноћас смо чули Пана како рида, Дршће у своме
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку —
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.
Ћипико, Иво - Пауци
— Оче! — јави се и, ухвативши га за руку, хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена. Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче.
При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.
* Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна. Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.
Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша. — Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Боже, како смо замрзли ту проклету ледену девицу. Зар је то баш она морала да учини, зар та хладна госпа која никад још није усрећила ниједног мушкарца. Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан.
Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због
„Па шта ако је сига?“, питао сам равнодушно. „Како: па шта? Овде се може за неколико дана направити сува јазбина, хладна лети, а топла зими“, рекао је Матија. „Ово се сече као сир“, додао је одваљујући велику парчад камена.
Вода је свуда, змијски хладна и љигава: у полуделом Белом потоку, у суварцима које купим, у мојим опанцима, међу прстима, у коси и носу и ждрелу,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.
Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен лиже Камен студени, И у
Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном. По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна
Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886. НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.
Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.
Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у урну мраморну пада. И прелива се тихо...
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини
Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се вију, А црна
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
400, 70.000 и 114.000 пре Христа, прекотрљала су се преко Европе три хладна таласа неједнаког интензитета; средњи је био најхладнији, а онај који нам је најближи био је блажи од осталих двају.
Гостионичар ми донесе чашу вина, ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем свежи ваздух који струји као хладна река из горњега дела поточићеве долине. У то доба пролазе, један за другим, многи брзи возови који хитају за Беч.
очитати које годишње температуре одговарају појединим појасевима Венерине површине, колико је онде лето жарко, а зима хладна. Да, таква једна мапа узбуркала би цео научни и ненаучни свет.
На њој не би могло бити никаква живота, а ни на оној другој, јер би ова хладна хемисфера посисала и кондензовала сву водену пару топле хемисфере.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РЕШИД БЕГ Ти на аву? Ти твоју фараонску циганску крв да охладиш? Ни када умреш, па ни тада нећеш бити хладна. Него, кога ли код које, или неке наше буле, или неке хришћанске удовице, одведе? НАЗА О бива, бива и то понекад.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе. Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и
Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем. То је она хладна и мокра месечева светлост на Тиси из које све бежи: ни мушица ни птица неће кроз њу да пролети. Другови журе ка вароши.
Моја знања, у сравњењу с Павлом, мртва су, и мој интелектуализам хладна ствар... Знате шта бих рекао, господин Јоксиме: у сравњењу с јеврејском расом, ми Славени смо лишени не животне снаге,
Помињу се или бесни ћефови богатих домаћина, или маније чудака и болесника. Хладна и ситна паланка тако им се ваљда светила, у оно доба, што није могла да им дорасте ни телесно, ни духовно, ни имовно;
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сећам, — прискаче професор земљописа, осећајући шта је директор хтео — било је, на пример, и оваквих стихова: Школа хладна кô штенара. Пећи никад топле нису, Мрзнемо се на хемији, историји, земљопису.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.
Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте.
Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица... Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет...
Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у
Стављали су их на влажну земљу, па су онда легали под отвореним небом месеца јануара. Око поноћи поче и хладна киша. Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Те никад њеног одлакшања дочекати нећу, Смрт ће мене најзад растурити сутра; Умрећу. Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их
О, нек распукне се ова већ лађа! о, нека одем у море! Али, заиста, доста сам плако. Растужујући је зора, И хладна рупа где, у залазак балсамски, Једно дете чучећи, и растужено, спушта Брод свој, слабачки, ко што лептир је мајски.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наже се дечак да повећа отвор на мрежи, заљуља чамац и склопи талас изнад Маријанове главе. Како је хладна, како мрачна била вода! Осети Маријан како тоне и помисли жалећи рибу: — Опрости, Сребренка, нисам те могао избавити!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича.
Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње...
Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа зâри. Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чуваћу је сто година и сваки дан пољубити. Луња се трже и скамени се, хладна и неприступачна. Само кратка варница, која јој сину у очима, рјечито је говорила да би тога истог трена најрадије
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга, — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџијска Зона!... Васка је истину казала. По одласку тетка Доке настао је код Замфирових прави лом.