Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу. Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда
Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне образе жегао.
Кад је коња напојио, а он се и сам саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: —
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли! Засветлеће жишка у пепелу, намаћи ће се вунена петла на иглу, забелеће
Обувам хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... Будибокснама!... Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... И био је тако миран...
Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо? Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази... Прилазе олтару...
Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет.
— Хладна је као лед ледени. Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. Вече се спуштало лагано као смрт.
Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог... Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима... И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике...
И то што се имало делило се... Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. Они превише колибице и копаху земунице.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кô душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бôну. А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи
Пред гранитним Марсом ту страсна и гола Игра баханткиња. Ту лије Ниоба Мраморне и хладне сузе вечног бола. Ту силно и болно под уједом гује Рве се Лаокон. На камену крутом Седи скрушен Едип...
ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ ПРИЧА О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле. А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака. Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну гредуосовину на којој су
ону пријатну, меку и слатко-успављујућу топлоту, у којој се, са особитим неким задовољством, ужива оних првих дана хладне јесени пуне, измаглице.
Као суву сламу гладим косу моје драге и груди њене тврде хладне су као грудве снега. О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви.
Африка
Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место Европе
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио
Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно. Сетивши се оне хладне ноћи проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада, немајући ничег
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, држао се охоло, као немачки оклопници. Његове велике очи посматрале су Исаковича, хладне, боје морског песка.
Његове благе, хладне, плаве очи, биле су, сад, луде. Почетком марта године 1753, у Кијеву отпочело је и насељавање оних који су били стигли
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Клима је оштра: зиме су јако снежне и врло хладне; преко јесени су чести и јаки ветрови и карактеристичне хладне кише уз буре; лета су свежа.
Клима је оштра: зиме су јако снежне и врло хладне; преко јесени су чести и јаки ветрови и карактеристичне хладне кише уз буре; лета су свежа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду. Извукли смо се из врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је жалосно
- загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне. - Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне
Лице јој је у сумраку личило на светлу мрљу, а руке су јој биле хладне и мирисале на нешто неодређено. Рекох јој како сам био убеђен да ће доћи. — Јеси, врага! — рече. — Да ли си написао?
Држао сам је у наручју и љубио јој образе слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за Истамбул.
Ходао сам унаоколо као мушица којој су откинули главу, али Рашиде није било. Набрах шаку вишања. Биле су хладне и свеже. Подсетише ме на Рашидине усне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ. Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ?
Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже, која је за њу била најдубљи извор уживања, јер је била необично чиста и пријатна.
Увређен, осетивши се задржан ту под капијом, стојећи као поливен, са прозора, чабром хладне воде, Аранђел Исакович ширио је трговачки своје широке рукаве, уздизао главу и окретао се једнако да пође, међу
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на чисто дијалектичко-материјалистичку основу, тако да сам се потпуно разочарао и са девет година постао особа пуна хладне скепсе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
са Крсца, из дубодолинâ и склопова, који се спуштају међу обронцима Ловћена, звиждаху млазови студена вјетра и крупне хладне капи орошаваху им ознојена лица. Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У младости, док се није закалуђерио, око 1801, написао је известан број слабих љубавних стихова, сасвим у духу хладне и нелиричне поезије XВИИИ века, певајући безлично »красну Хлоју«, Мелису, Кларису, Купидо »Венерино дете младо«,
Али ни на једном пољу он није имао успеха. Имао је у један мах велики песнички глас, али од све његове хладне и учене поезије ништа није остало; његови историјски покушаји остали су само покушаји; његове филолошке полемике
Неоригиналан дух, он се тако повијао под утицајима и давао непоетичне и хладне стихове. Он се нарочито одликовао као епски песник, написао неколико правилних епских песама, а међу њима и у своје
су у својим историјским мотивима, личности су врло достојанствене и говоре свечаним језиком, али речи су тешке, хладне, усиљене.
љубав ка природи, осећање раније слабо развијено у српској поезији, која је немоћно продужавала традиције суве и хладне кабинетске поезије европске из XВИИИ века.
протести једног ускипелог доба, те песме које су у своје време више значиле но беседе и прогласи, данас нас остављају хладне, и њихов вулгаран оквир не изгледа нам достојан праве поезије.
Код њега има аналитичких способности, оштре интелигенције, хладне прецизности, сигурне руке у раду; приповетке су му писане са отменом простотом, неусиљено речито, тако да је све то
Милићевић, Вук - Беспуће
На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ. У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати заогрнута и сва у црнини.
С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника , круница,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!
— Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— упитно се јави дјечак, такнут оштрицом туге. А зашто он, људски створ, нема ту чаробну особину да се измигољи из хладне струје времена?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина? — Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога?
Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј' дана, да просветле светску тмину; ал' уместо севљу
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пише ти Шаров, познаник Жућин, са Јапре, хладне воде. Док ово нижем, веруј ми, друже, проливам сузе вруће, хоћу да причам потанко, редом, како нам неста Жуће.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене. Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
о, фирија дракулуј! — и Јанкуљ брише шајкачом хладне грашке зноја. Наше расположење умуче кад негде у близини нашој рукнуше експлозије разорних зрна, да се земља затресе.
Ветар је повијао дрвета и у лице су нас ударале крупне и хладне капи кише. Кућа је била празна. Али таван беше слеп, те једном гредом избисмо ћерамиде. Ветар зафијука.
Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да нам се у тело змије увлаче. Наиђе капетан Јован и поче да нам разлаже ситуацију.
А коморџије већ упорно тврде да одавде ни корака даље нећемо одступати. Ноћи су биле хладне те нас је под свој велики шатор примио командир. Унутра смо унели малу пећ, коју су дежурни у току ноћи ложили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
мене, лети, пратио у бању, Мехадију, трчкао би из вагона, по воду, пред планинским тунелима, само да би нам донео чашу хладне воде, са извора. Било је нечег шпанског у претераној учтивости тог човека.
Идеје су им старе, зар не: „Спасење је само у једном, бити добар.“ Њине речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и сјајан, као, некад, шина позајмљена
Једна индиферентност ствараоца. Прекопута од те хладне слике руменео се Реноар, са својим безбројним голим женама. Тај паралел, њих двоје, аполинско и бахичко ако хоћете,
Ја више нисам ничији. Испуњавам оно што јутарња небеса, кад су воде тако хладне, хоће да се збуде. Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” — тешио је опет онај говорник. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко главе и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јаој!... зачу се из помрчине. На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... Једна је рука већ залутала... — Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!..
Мајка му ижљуби косу, ручице, полако му наслони своје хладне усне на чело, па се диже и, не окрећући се више, изађе из собе... ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
пужа голаћа, На далек пут је кренуо, али Врежа, припета на обали, Не даде му у свет да оде: Оста, заувек крај хладне воде Беличаст дебео, на росној врежи Ка даљинама залуд да тежи.
Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и добри, као краве.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ушавши у Атлантски Океан, струја, која се упоређује са реком топле воде што тече између двеју обала састављених од хладне воде, тече паралелно обали Флориде, па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на северо-исток, ка
Њихово пространо царство обухвата све европске, како хладне, тако и топле воде, од Урала до Азорских острва. Јегуља се настањује и тамо где никоја друга риба не може опстати.
Воде са салинитетом 37 имају температуру најчешће вишу од + 20˚; хладне поларне и дубинске воде имају салинитет 34—35.
се са овима, да би изгледало као да су оне сасвим другојаче природе но воде кроз које продиру или их најашавају. Хладне воде слабог салинитета тада играју улогу препреке, зида који се ставља насупрот топлим и покретљивијим водама високог
Кретање се тако распростире до Њу-Фунлендских вода, где су екваторијалне воде већ јако ослабиле, а хладне воде им се стављају на супрот као какав зид који их зауставља, разбија и не да им ићи даље.
енергију и продорну снагу, екваторијалне воде као да ту покушавају још последњи пут обићи једну такву препреку од хладне воде, али се при томе и сувише расплињавају и дефинитивно губе своју дотадашњу индивидуалност у погледу температуре,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о.
ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над горама нашим, Сипајући мирно хладне зраке своје, Зашто га се клоним и што га се плашим?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.
се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Садашњост и прошлост ту се гледе мрско, К’о варварске чете и борци што паше, Бранећи давно, од најезде, дрско Те хладне куле и зидине наше.
нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.
најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку, Чуо корак руље и усклике њене
је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан. Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
8. РУГАЛИЦЕ 1. МЕСТИМА Вранићу Хеј, Вранићу, зар си и ти село? Брдом куће, а долом бунари И у њима хладне воде нема!¹ Врчину Врчин село варошка касаба: Седам кућа а осам бунара, Па им опет жене неопране.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А мати рече: „Не ће њему бити ништа, него како га врућина обузме, а ти узми хладне воде па га помало поливај док свлак не изгори.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста. Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце.
И сада га волиш више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под прстима дубоко у пшеници лармали су дукати.
Седи на кревету наслоњена на колевку. — Зашто? — процеди Симка. По челу и слепоочницама осећа хладне бобице зноја. — Затвори прозор. — Говедо пијано, ништа не мисли. — Бабица љутито затвара прозор.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико планина, пустиња и мора прелетео док није стигао до родног града? Над градом се већ хватао сутон. Сиве и хладне, у хладном небу самотно су ћутале градске куле, али у дубини улице још су се сударали пролазници.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим
К'о душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада
ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ Горе сјај сунца, чар зеленог крша, Доле из крила суморне дивљине Отргнут Тимок бруји, и искаче Из црне, хладне, мемљиве пећине. „Хајд'мо - ја рекох - „Тимоковом врелу! Ено окомка крај обале ове!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Овде су се мрске мрачне силе у комате грдне раздробиле и из владе бића избјежале у жалосно стање хладне смрти; одавде се са свјетлошћу прва свему бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на вјечито царство
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затим донесе бистре, хладне воде из потока који је текао баш на граници његовог имања. После ручка седоше обојица не камену клупу у врту, одакле
„Кнеза Метерниха!“, узвикну он, а његове хладне очи загрејаше се. „Кнеза познајем лично; Талеран ме са њиме упознао још за време царства када је кнез био посланик
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кнутама, јехтиком, сав онај бол тамо човечнији је, слађи је, привлачнији, људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
ту пред кућицом у коју се и кроз прозор са улице могло укорачити, испод широко разгранате липе, изнела би она слатко и хладне бунарске воде, а он би јој, пушећи, причао разне канцеларијске новости.
Ово искрцавање завршило се тек око пола ноћи врло хладне. На обали је одмах саопштено да се ватре не смеју палити и да се нико не усуди сећи маслине усред којих смо се обрели.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства. Хладне, разумне играчке, саздане од круте твари, строго омеђене у простору и увијек себи равне, слабо веселе дјетињу душу.
кори свога дебла и на осјетљивом лику својих младих грана како их с једне стране захлађује први слабашни пирак хладне струје што издалека наилази, или како их с друге стране запахњује питомији дашак мекшег времена.
Јесу ли само часом запале у расијаност, већ су астрално далеке и хладне, и никакав додир, никакав стисак руке, није кадар да затрпа ту даљину, да премости ту провалију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати. Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ. Да му је само неколико капи хладне бистре воде!... Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.
Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...
да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... — Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...
« — Ђуро, ојађениче мој !... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... ...Из груди опет полази нешто врело и необично ...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1912. ЗАДОВОЉСТВО Остала је прошлост моја још код мене, У њој спава моја младост, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, За чиј' одмор још сазнала није пратња, Иако јој лице мртво мирно вене.
Остала је прошлост моја још код мене, У њој спава моја снага, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, Чији одмор уклониће моја пратња, Јер сад њено лице мртво само вене. 1912.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Видео сам светлост у којој као да је било мало Сунце и целу ноћ сам провео стављајући хладне облоге на своју измучену главу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је била изванредна храна за оне хладне зимске дане. После ручка, у Бауери мисији приређивани су састанци-молитве са ватреним беседама, као посластицом.
Ћипико, Иво - Приповетке
борова јако одјелито се осјећа, а жало и стијење пеку, из њих врућина удара и заслепљује очи, жеже, а она им пружа врч хладне воде да жеђу загасе. Пију, а она чисто ужива слушајући како лакомо срчу... „Хвала!” веле јој, кад би се сити напили.
При вечери, преко залогаја, ненадно дође му Морача пред очи, и, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!
Престаде велико звоно да звони. Озго зачује Морачин ход босих ногу и шуштање одијела. И, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може.
Јутрос се живо намолише кад налегоше на жупничку кућу, док им фратарски слуга дозволи да се напију хладне, бистре воде из чатурње. Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде.
Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена.
Мајка Илијина куња на клупи до синовљева кревета, а када у одмацима чује поред куће нечији ход, прене се и меће сину хладне облоге на вруће, пространо чело. Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора.
„Сигурно је пожурила да наложи ватру и спреми вечеру”, помисли Миливој. „Срећни људи! Они су сигурни зимње, дуге, хладне ноћи!” Миливоја телом обиђоше млаки, лени жмарци. Протегну се и, узнемирен, коракну неколико корачаја. ...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не види се како посредује. Мислимо на „Сунчане песме“, које изгледају као чисте дескрипције, помало хладне зато што нису субјективне.
(послепре, препосле, послепре, препосле): О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плима; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
онај дуалистички расцеп у природноме језику, треба ли се чудити што такве текстове доживљавамо као: „Церебралне! Хладне! Безосећајне! Прозаичне! Рационалне!“?
традиција“: Погледале сте се звезде Кришом да небо не види Мислиле сте добро Разумеле се наопако Освануле сте хладне Далеко од огњишта Далеко од капија неба Погледајте мене звезде Кришом да земља не види Дајте ми знакове
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
утисци ове врсте постепено се слажу - како то и иначе бива код СтанКовића - у трајнији доживљај свекрове куће као хладне и разграђене: изнад огњишта назире се небо, као да је без крова, и виде се пукотине и отвори, као да нема правих
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином дражиш... И од тог мораш помоћи да тражиш!
аспик (фр.), јело од хладне говеђине или рибе с питијама. атеље (фр.), уметничка радионица. аутономан, самоуправан, самосталан. балансирати (фр.
Петровић, Растко - АФРИКА
Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место Европе
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио
Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно. Сетивши се оне хладне ноћи проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада, немајући ничег
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СУЛЕЈМАН: Доведи кћер! СТАНА: Довела бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити...
Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор ружа рашчупан Сопствене крви красе цветови, Ти си пролила... Ти!... Станоје!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ове ноћи; колико ће усана које на дому чекају врели, слатки пољупци, пуни неге, љубави и милоште, осванути сутра неме, хладне и укочене!...
што су малочас стајали с вама и уз нас: бодри, снажни, чини ти се прсима би град разбили, леже сад пред нама као неме, хладне, накажене трупине. И то све тако неочекивано, тако брзо, тако нагло — док би ударио длан о длан.
Седећи у оваквом расположењу наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче. То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене. Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда смерти У руке хладне. 1811.
Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а ла трубадур!
На первом степену мога живота Жалост ме победі; и баш до гроба Ноће да ме прати, док ме преда смерти У руке хладне. Уједињен ш њом, храним моју жалост, Јер серце већ не зна другу радоѕт...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше свете ћабе!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја могу слободно рећи да крваво зарађујем свој хлеб. ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне овде, седни мало па ће да прође. Практикант си, брате, па мораш и да трпиш.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале. Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве? Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Хладе се. Младен, као увек, у дућану је. И тек око захлађа опет би се појавила баба. Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад су му хладне уши, а глава врела«): три пута по девет зрна к. стуца се и детету саспе у нос (СЕЗ, 14, 128).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је због његове хладне одбојне гордости. Можда би се неко и дивио његовим подвизима да је био мртав, али био је ту међу нама, из дана у дан,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите, хладне стене. Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе.
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.
Он се у томе извежбô толико, Да га под сунцем не надмаша нико. 2. По теби реке беласкају хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) По њима лети, када сумрак падне, Брђани дођу и пастрмке лове По сву ноћ драгу...
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим
И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости
15. Нејаки Јово, да би спасô сестру, Диже се крадом преко хладне Дрине, Ал' овде паде, на овоме месту Погибе мучки од заседе њине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви сте, без сумње, и сами приметили да нам подземне просторије изгледају зими топле, а лети хладне. То је због тога што онде влада, преко целе године, скоро једна те иста температура, једнака средњој годишњој.
доња вилица која се пркосно истурила преко уског овратника, испољавали су човека неограниченог самопоуздања, а његове хладне презриве усне као да су говориле: „нико од живих није ми раван.
Те хладне Марсове ноћи онемогућавају, и у његовим екваторијалним пределима, не само сваки више организован живот, него и сваку ве
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Иди сад, тешко ми је... Немирна је била госпа Нола те ноћи. После поноћи је устала, испила чашу хладне воде, обукла се и почела да хода по соби. Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза.
У колико је сати сахрана? — Младић се мало затим опрости и оде. Госпа Нола испи чашу хладне воде. Као увек кад је узбуђена, госпа Нола, после чаше воде, отвори један прозор широм, и загледа се у даљину.
Чула се замутила, човек не зна за себе. Пренеше га прво до лекара, па онда кући. Несвест, слабост, хладне утрнуле ноге. Осам дана је лежао стари господин, па устао, и на ногама дочекао сина. Али виђење није било весело.
— Ја ћу,ја ћу! — отимао је сукње из руку жениних — само ја знам да створим да буду хладне као лед, је ли? — Кад доврши глачање, уноси сукње у спаваћу собу, веша их о прозорске куке и о клинове слика, намешта
У том стилу су држали Грци и своје магазе и канцеларије: хладне, непријатне, неудобне, да се нико од њих не би ту добро осећао, и заборавио на особиту технику живота.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, сећам се, кад је поп сручио на мене, онако голога, читав бакрач хладне воде, да сам му у души опсовао нешто тако нехришћански да то не би ни у ком случају могло послужити као моја изјава
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе. КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше.
Отаџбину су изгубили. У туђој су земљи. Оне планине, као огромни џинови према звезданом небу, чекају неме и хладне... А на супротној страни је непријатељ... Као да су распети. Боже! — Збор! — чује се строга команда.
— Зато је сарма мало бљутава — правда се Лука. Али ми то нисмо приметили. Једне хладне ноћи избудише готово цео пук.
Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.
Руке ми хладне... А сунце пали и земља трепти од топлоте. Погледао сам са страхом око себе, и онда бојажљиво изустио, како ми је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне воде.
Пио сам хладне воде, затим плакао, Спуштао чело своје на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао;
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ли сам пута ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан, хладне воде пио! Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ноћом кријући неки одоше чак у Витлејем, провреше се и донеше му хладне воде изворне. А кад пред цара изнеше, разабра како су плахо ходили у великом страху.
Кажите ми ко удиљ стоји код извора хладне воде, може ли жедан бити? Тако је и учење. Оно извире у светој цркви, а малоумни на празно пролазе жедни божје науке.
и драго прирађивање где ће пронаћи врло густо лиснато дрво с великом сенком и фрула за свирњу, лепо мека трава код хладне воде испод заветра, да се нахузури лежећи.
Како би се што могло миловати невиђено већма од виђена? Што је то труд држати пред кућом коршов хладне воде да се лети жедан путник напије и рекне: бог да прости! Где је сам, ту му је стан.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџијске кћери! Па тек она реч „куче у чашире“ како му се увртела!