Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари...
Кад је ступио у собу, није ни погледао у оца, није се ни машио за шешир, него онако хладно, свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!... Ферштандн?..
У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: — Милисаве синко, уђи у кућу! Милисав га је послушао.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Е, кад је тако, а ти остај збогом! С таковим мени пријашељство није угодно из којега уста и вруће и хладно излази.”| Наравоученије „Муж двоједушан и двојезичан неисправљен во всјех путех својих”.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
Оно мора да је подложио неки из облака протерани бог, који се на земљи пробудио гладан, и коме је гладном било хладно!
ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...
Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно. Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... — Не плаши се, човјече! — Не плашим се.
Она погледа крвав тучак па га баци напоље. — Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку!
Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати... И нешто хладно прожма му сву снагу... А Лазар?... Није се баш ни он тако лепо осећао.
Затим леже у блато и стаде се ваљати... Осећао је како блато хлади његово врело тело... Онда осети како му нешто хладно мили по кожи... Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно...
Он је слутио неку црну несрећу. Слутио је да се неће наносити главе... Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... Јест, он је хтео, али коњић не могаше.
Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: — Пали! Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... Плотун му не даде ни издушити...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.
Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе.
Тако селица јато гладно, Све море прешавши зрачио, Падне по трњу: за њим хладно, А пред њим немо и мрачно. ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату?
Сејач и семе, реч и обличје, Од прапочетка исто начело; Закона истих хладно заточје — И једно у свем што се зачело. Али у патњи вечних промена, Свемоћни!
Кликтао је као дете, зовући, лепршајући као први лептир, када игличастим кљуном ухвати за једно хладно и укочено срце... То је било пре двеста година.
Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи! — Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! Хвала богу!
Покушао сам да га „аналишем”. Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.
Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст! Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист? Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма.
Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. После пет минута били смо доста дубоко у шуми.
— На малу. Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. — Вама је хладно? — рекох ја. — Не! — Рђаво? Она слеже раменима. — Да? — Да! — рече она. — А шта вам је? Она опет слеже раменима.
Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно. Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани
Срела се с њим само једном у шору. Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази. А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био,
Сутрадан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира. Поздравили су се, разуме се, хладно. Досад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица с пута, —
Онда се толико наљутила да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се зачудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их
епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно: никад више да се врати оно старо! Па и зетови су им се изменили.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гребен је. већ био обавијен хладно мрачним огртачем кад се Христић тргао, нагло напустио осматрачницу и упутио своме шатору.
Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
Африка
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре.
— Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н.
Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година! Сву ноћ је необично хладно и ја са тугом мислим на јаднога Бубуа који кије навикао на велике суданске разлике у топлоти дана и ноћи.
Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно. Сетивши се оне хладне ноћи проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он се сад сећао како се, према њој, држао хладно, а како она заче, већ при крају прве недеље, у браку. Он се трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте
Мислили су да је то, заиста, нека аустријска комисија. Павле је, обилазећи те ходнике, у којима је било хладно као да је јесен, или зима, једва распознавао жива бића, у полумраку, у мемли, а видео је јасно само децу, која су
Кајзерлинг онда устаде и приђе Павлу. Гледао га је својим песковитим очима, хладно. Нека му капетан каже: Откуд тај немир у том народу и да ли је дознао зашто је владика, у истину, у Росију, кренуо?
“ У општем грљењу и љубљењу све је то прошло, као да је било па прошло, али је Павле приметио да га Петар прима хладно, и да га Петрове очи гледају непријатељски.
Петар погледа хладно Павла, па рече, да је њега, Павле, у Бечу, изгледа, заборавио. Какву су њему писали шаржу? Павле на то, снуждено,
Павле на то ућута, као да га је неко по устима ударио. Никад није био чуо Петра да, тако, са женом говори. Било му је хладно око срца.
Павле се трже, кад му она приђе, па је потапша по рамену и пољуби. Она га није пољубила и дочекала га је хладно, али се, задовољно, осмехну.
Исакович се сећао да му је, у току тог, скарадног, разговора, са човеком који је имао пијано око, било постало хладно. Да је био устао и да се продерао, да му је доста разговора. А да га је Божич задржавао.
Питао се: сања ли? Где је? Куд је то отишао? Ко су тај Божич и та жена, која га посматра хладно, а једе као што тице једу?
Павле је гледао, хладно, ту упаљеницу и није на то одговорио. Ветеринар се међутим, ваљда зато, што га је мало знао, окомио баш на Исаковича,
Он се, од почетка, према тим женама, држао хладно. Било је очигледно да те жене нису, ни оне, које кажу да су, нити онакве, какве се претварају да су, али је било исто
се, не мало, кад се Вишњевски, иако и даље љубазан, исправи, па му онако леп, висок, у раскошној униформи, рече, хладно: да не заборави да је на путу његовом, и његове фамилије, у Росију, он, Вишњевски, Карпати!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тамо где је вода допирала до нечег чвршћег видео сам таласе како фосфоресцирају. Било је хладно и због тога није било комараца. Рашида се смејала говорећи да се плашим.
И тражила је тако ми Бога. - Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице.
Трске и мочваре биле су зеленозлатне, а ја сам гутао оно јаје. Било је хладно, али укусно, јер га је Рашида посолила. После сам сазнао да увек носи сô у џепу, али да није вешта као њихов пас Лиско
Било је хладно и без мириса и ја га бацих. Рашида је и даље ћутала. - И ти још не знаш какав дан? - откравила се на крају, затим
- гунђао сам. - За тебе не постоји опасност да паднеш на годину, ти не идеш у школу, теби није топло, није хладно, живиш сто година завучена под тај свој луди оклоп!
Доле, у води, осећао сам додир њених бутина и груди уз само своје раме. - Мислим да ми је већ помало хладно у води, Рашида!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Штавише, и другоме, ма коме. Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да пупе, били су премрзли последњих,
Оклопници, који су сви носили перику, примали су их врло хладно, а један од његових официра, капетан Антонович, само је сабљом успео да сачува своје место у једној гостионици, у коју
морао да јаше за Исаковичем, који је пратио заповедника, покаса и Аркадије, мучећи се на коњу који хтеде да га збаци. Хладно му беше и зној га проби, од бола, док је очима обухватао брежуљке и врбаке, успевши једва да се усправи.
Једним покретом плећа, уморним, али врло пријатним, збаци огртач, који му постаде тежак и осети како је још хладно. Дижући пиштоље до врха носа, још једном прегледа фишеке, па их опет закочи, затим извуче сабљу, одбацивши далеко,
Лагано, иначе непомичан, засука десни рукав и, мада је било хладно, осети како је пријатно што је разголитио маљаву руку, скоро до лаката, јер му је тело било вруће.
Осетив да она, на све то, прилично хладно ћути и да њега сматра за узрок своје несреће и болести, он би затим, обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“. У бољевачком срезу верују: ако змија пређе пут трудници, да ће јој дете које роди брзо умрети.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али четрнаестогодишњаци расту као из воде и сви штеде на њиховој елеганцији. Важно је да су чисти и да им није хладно. Важно је да су обувени, а што су им ципеле за два броја веће — то уопште није важно!
кецељи на цветиће (као да већ осећаш под образом поуздану тврдоћу њеног новчаника у малом џепу и свежањ кључева, хладно злато бурме на руци која те расејано милује по образу), али, поносна си ти, издржаћеш, никада нећеш признати да си
Његови дланови на топлим девојчиним бутинама, а около бела пустош... Када му је било хладно, тамо на левој обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио
Изрезала си хлеб. Онда се он вратио из »Балкана«. Како је напољу? Хладно. Опет фаширане шницле! — казала су деца. Оставите маму на миру! — рекао је. Онда сте ручали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Данас Сербианка, увек много хваљена а мало читана, остаје као дело хладно, слабо, промашен покушај за стварање српскога епа.
Он се или ограничава на суво и хладно причање историјских догађаја, без маште, без боје, без поезије, без осећања историјског живота, чак без довољно
писци свом својом душом учествовали у свом књижевном делу, радовали се и жалостили, клели и благосиљали, он мирно и хладно прича догађаје и слика људе, не одушевљава се и не жести, ретко казује своје мишљење и судове, и остаје у већини
Он се ограничава да буде савестан, интелигентан, образован посматрач стварнога живота, да хладно, без страсти, описује људе као што ботаничар описује биље или зоолог инсекте.
пошто-пото, искључиво старање о ефектима који се постизавају комбинацијама речи и гласова, све то чини утисак нечега хладно усиљеног, укочено отменог, и каткада готово прелази у маниризам.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што је хтео да их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно што је већ поодавно у срцу био, и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде. Чекаћу те. Ти дрхташе.
Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази!
Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се. Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их. На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из
Ти си стајала погнуте главе. Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.
А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина. Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво. Да ли што је било све претрпано?
Тамо је опет свуда био јак мирис од јела и проливена пића. Ушла је у собу. Било јој је хладно. Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?. Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе.
— Онда? — пресече ме тип са брковима. — Колико? — Шта колико? — Лове! — рекох хладно, а да се нисам ни померила с места. Тип ме је једно време гледао бело.
Седели смо те вечери, као и обично, у „Три грозда“ и пили кувано вино јер је било хладно. Преко пута мене афектирала је у огромним количинама једна Нена (знате, она што употребљава парфем Хелена
Имамо и одличан пасуљ са шпицевима од ребара ... Остало од ручка! И, да видите, они блазирани се хладно покупише и шмугнуше кроз врата, док остали свет навали на пасуљ; без везе, њих, рецимо, троје, и то без посебних
Ту ти је фригидаире, па клопај мајонеза колико те воља, тамо је купатило; из леве славине цури хладно, из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
остајем где сам у земљи језика мог, нећу да ми се на вашим саборима суди, ни да ме под отворена небеса баците на хладно решето вечности.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.) ТРИФУН (узима шољу): Ја ћу понети, па уз пут. (Одлази носећи шољу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Киша је престала да пада и изведрило се. Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет.
По вечери допратио нас је до кафане, где смо нас две остале у једној соби. Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах. Али кроза сан чух неки крик. Тргох се. Сестра ме запита застрашено: „Шта је то?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутеља пива.
Кренула се у школу. Време бејаше оштро, хладно... По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна,
Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо... О, та га мисао још више разјари... А после газити, газити... Дуго газити, до уништаја...
Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор. Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што
Али је ипак хладно, веома хладно... Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати ?... Смрзнућу се.
Али је ипак хладно, веома хладно... Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати ?... Смрзнућу се.
му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Служите се лажним именима! Окупљате народ на јавном месту! Носите оружје! Какво оружје, поднаредниче? МИЛУН: Хладно оружје, господине Мајцен!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече. А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила тврда, видим мост што
Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.
Ветар душе. Мада ме је Блажевић једнако покривао, јер се бојао да ми месец „не шкоди“, мени је хладно и дрхтим. Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче.
Полазећи, најзад, у Загреб, са цедуљом Народног вијећа, остављам Беч у слици потпуне мизерије. Мрак, слабо осветљење, хладно, не ложе. Цене јестива високе. По улицама, око станица, гомиле.
Воз није могао даље. Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке. Било је хладно. Ишао сам у гомили непознатих путника. Трава је била мокра, па смо клизили лагано, а неки су и падали.
Одједном се тргох, неки немир у мени, који није стигао ни до свести, пробудио ме је. Изиђох у ходник, где је било хладно. Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете.
Ретко тек залута по који заљубљени пар из Бреста, погледа нам весело у очи, али одлази брзо. Хладно је, и, кад ми показује, кроз прозор, острва, поскакујемо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — упитам пандура. — „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу!“ — одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете. Даровит кочијаш!
— Па како вам се допада овде код нас, господине? — упита ме министар смешећи се хладно, преко срца. Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам: — А нарочито могу честитати овој дивној земљи на
— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачки као... Овде је хладно, као да однекуд има промаје.
ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја; просто да се смрзне човек! — Ето, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест!
— Изгледа паметан човек — рекох. — Будала! — одговори овај хладно. — Не бих рекао! — Та оставите, молим вас, занесењака.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку... Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако.
Зар то није смрт, која полако граби у своје разјапљене чељусти целу природу ?... Брр... хладно !« и болесник навуче на себе топао покривач. »Та они живе, пред њима је још цео живот...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви. Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хрчу, кô да пиле табле лима. И управник, наравно, с њима. Хладно је тле, Магла се завлачи у сувосплет жбуња. Гле, Ко ли се то са оне стране шуња?
”. И задрхти фењер, ко диња у житу, жут. Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа. Оријент-експрес јечи кроз хладно јесење поље; Једна локомотива ко звезда излеће из Бихаћа. — Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље!
У лето нам се чини да бисмо могли спавати где било, А у зиму нам је хладно и крај фуруне... ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште крила ноћи...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ Оскудна природа роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног мира.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно. ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно, била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула да јој не би прашина
утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима. Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.
Угрејана плоча пекла ју је. Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе. Што да јој је сада овако?
тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ни од куда није било.
И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, када се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?
Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.
Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири. Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.
Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће; Али увек хладно, неумитно, јасно.
Јер кад их засити хладно достојанство Космоса, оне ће, ипак, задовољно Вратити се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и
Сви су пути завејани. Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке.
“ „А као зашто!?“ раздрије се Мираш, клисивши и он на ноге. Очи му синуше дивљим изразом. Сердар га хладно омјери. Људи га прекорише што не умије људски пред Господаром, и савјетоваше га да одлази, што он и учиње.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такви су: ако је скупо, оно и не ваља; и го и бос и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми вјеровати:
(Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже? (Коприва) 409 — Шта на овом свету цвета, а на оном роди? (Кромпир) 410 — Шта прође кроз сламку а не шушну?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На ногама му поврх издртијех назувака испријечане опанчине. Колико је хладно, није обукао буковички, „аљак“, но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ
Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало
Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка се примаче ватри, зима кула кроз врата, у дебелом, густом, упреденом курјуку није јој хладно. — Шта ти је ноћас? — прошапта и смалаксало се прекрсти.
“ насртала је, широка и јака, а он се одмицао од ње и, као сув лист дувана, припијао уз даску кревета. Зид је хладно заударао на креч а усек између кревета и зида на стару прашину, накисело, као онда кад је први пут, најгадније је било
Крстила се јечећи и дуго љубила камену плочу гробуглачану женским уснама, а лице јој је било суво и хладно. ...Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној.
У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у врбаку, поред угашеног огњишта у напуштеном збегу.
“ проверавала је. „И јарџије с њима спавају“, задовољно је потврђивао главом. Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила. Смем ли да се радујем?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи. Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Глас њезин беше к'о музика туге... И за то мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладно небо, и на тужно „збогом“.
Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом. Краљица одговори на поздрав предавачев хладно, краљ доброћудним очинским погледом у којем се огледало сажаљење.
Читао сам у једној биографији Кивијевој да се према сваком дошљаку држао хладно, достојанствено и резервисано. - Како ли ће мене предусрети?
„Аншанте!“, рече он учтиво, али хладно. Одговарам му исто тако претераном фразом, но која изражава сасвим супротан осећај.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави! — Не — рече хладно студент, чије ме смело држане задиви. — Ником не допуштам да ме прекида.
на децу која их понова чврсто и нераздвојно морају везати; и обећавајући да ћемо, сутрадан, кад будем дошао, о свему хладно и паметно размислити, наумих да изађем.
Ја не знам шта је било са мојим братом, ја га више нисам видео. Ја више нисам ни дисао. Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене.
Било је хладно. Полако, подмукло магле се подизале навише, пењале до њихових ногу, увијале њихова тела хладом, мучиле њихове очи.
И баш поводом ове коњице Јаћим се, уопште, реши да сву ову церемонију само хладно и пешачки посматра и критичким очима прати, јер, помисли он баш у том истом тренутку: ко мене овде плаћа да се ја,
Напољу је било хладно и сувомразица, па је почело већ да свањива кад смо се, окупљени око кола, стали поздрављати. Ја сам, као обично у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поред оног ја које пати, смјеста никне оно ја које ту патњу окрутно запажа и хладно зарезује. А из те страсне запажачке ангажираности ниче извјесно мало олакшање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?...
— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу.
Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... — Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледам ту јесен. Дошле боје суре И срце хладно, и лагано прате Падање лишћа, умрле божуре И црне гране што на ветру пате.
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
полемици, а када сам то сазнао било ми је све јасно и схватио сам разлог што ме је једна група људи на предавању хладно слушала.
Ћипико, Иво - Приповетке
Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи;
су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој што се није срчаније с познатима на одласку поздравила, већ онако хладно, савладана хитњом и узбуђењем. Два дана чекали су да пароброд крене, да их понесе у други свијет.
и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно. Њој је чисто од студени лице помодрило. Испред вароши, код крчме, дочека их Тома.
Тек у ноћи стиже кући. Али огњиште је хладно, од ватре нема ни белеге, и деца тужна, гладна, озебла. Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: —
А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње!
Народ одоздо, с мора, све више придолази; дубрава испод цркве испунила се столовима и кућним посуђем, пије се кафа и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље;
Па порушене куле са уским каменитим степеницама, двориште у коме су се дерали осуђеници на муке. Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних степеница по којима се силазило у подземне рупе, жива гробља
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
прве замерке читалаца, па и критике, које су се тицале и Попине поезије и које је Мишић овако изразио: „Церебрално! Хладно! Безосећајно! Непоетски! Прозаично! Рационално!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и светлим.
тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ниоткуда није било. Једино из олтара[. . . ] тако удешено да [...
сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се иконостас; (ВП) иза ње онај простран под хладно је обухватао и пунио језом, а иза себе је слушала и с једне и с друге стране, и чак тамо до самога улаза; (МП) и онда
У опису са почетка XXВИИИ главе,144 који је раније већ цитиран, постоје следеће опозиције: „хладно”/„топло (кућа јој је изгледала „хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала
загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив. ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних груди, Гиздавко хола, Љубав и чежња к теби Немају приступа...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела. Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без памћења, Цвет недовршен кад пролеће већ
у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена птица ватре је једино знање О камену који жваће свој пепео О пепелу који
Краков, Станислав - КРИЛА
— Још једну боцу пива. — Две... – Само да је хладно. – Сад, сад, – глас дерана је пискав. Под кривим наслоном од сувог грања, пред кафаном сумњиве белине, не може се
Свитало је. Шуме су у магли биле плаве као зачаране. По кланцу пливају дубоке сенке. Хладно је од њих. Вода скаче несметано преко стена, хучи, пенуша се. Само је у вировима мирна као зенице.
Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи. Хтео би да задржи дрхтавицу, али му она тресе све мишиће. При прелазу реке ноге је уквасио.
А сунце је ипак, иако хладно, септембарско и скривано маглом, оживело сва ова прљава и црна лица, која обрасла дугом, необријаном брадом
устављали се на уснама, које су пиле... Около је све било плаво и хладно. Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре.
— Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н.
Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година! Сву ноћ је необично хладно и ја са тугом мислим на јаднога Бубуа који кије навикао на велике суданске разлике у топлоти дана и ноћи.
Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно. Сетивши се оне хладне ноћи проведене иза Бугуњиа, насред саване, када сам обукао вунени костим за купање, ја и сада,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Свратимо десно у неки разграђени шљивар. Ту ђенерал и цела његова пратња сјашу с коња. Било је подобро хладно. Ђенерал заповеди да се наложи ватра.
Ако ме питате; ко је највећи јунак са Шуматовца? — велим вам да га тражите међу оним мирним сељацима, што су онако хладно и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви свакога
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада, Ту је хладно, грозно, куд ћеш тако млада! Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То он, човек, наређује хладно као да је пред нама неко игралиште за тенис. Мислио сам шта да радим... Посматрао сам кроз пушкарницу.
Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке.
И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај. Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга. Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву.
У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно. Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину. Позвао сам онога војника.
Иако је командир давао утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав.
— Јесте ли успели? — обратио сам се командиру. — Готово је! — рече доста суво и хладно. — Запамтиће нас дуго — вели један војник. — Бугарски артиљерци нагрнуше у један заклон, а ја за њима бомбу.
Изгледало ми је као да се више никада нећу вратити. Ветар поче да завија око лађе. Било је прилично хладно. Шињел нисам могао обући, јер ми је око груди био обавијен дебео појас од плуте.
Једва сам се ипак савладао и пришао јој: — Молим вас, отворите! — говорио сам хладНо и одлучно. Али она баш тада запали цигарету и, повлачећи дим, њено се лице издужи, а на оно здраво око зажмире.
Ту је одмах био и заравњени плато, готово сакривен гранама, које су се надвиле. Арлета приђе једној клупи. — Хладно је — рекох јој. — Ја често долазим овамо са својом сестром. Она седе. Ја сам стајао према њој, да бих је боле видео.
— Ви се плашите мене? — Не... али ипак — говорила је нестрпљиво. — Молим, изволте, да их потражимо — говорио сам хладно и пошао уназад. Она као да је приметила моје нера-сположење, обрати ми се тихим тоном: — Ви се љутите? — Ни најмање.
— Завалићу вас у снег! Она пружи руке према мени. Говорила је задихано: — Не, не, молим вас, хладно ми је. Господине, браните ме...
— Не говорим ништа — изговорила је са извесном стрепњом. — Уосталом, то ће зависити од вас. Она се стресе. — Хладно је. Стао сам према њој, раскопчао шињел и, држећи раширене крајеве, рекао јој: — Изволте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
такође разумљиво), јављају са призвуком неког полушаљивог ачења или подругљивости свих степени, од разнеженокорбене до хладно кивне...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви. — ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пчеле, и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас, па их нестане иза дрвених, укочених стаја, које нас као хладно, презриво, зачуђено погледају. — Да ли је код куће? — прошаптах.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Море пролазности дан свирепо гута Хладно за бол душа што у њему плута. Страх ме од самоће кад време корача. (1917) XXXВИИ Немој да се кајеш кад ме будеш
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најпре је Сима Пандуровић (1883-1960) у збирци Посмртне почасти (1908) готово хладно описивао призоре телесног и душевног расула.
Предмети из човекове околине описују се хладно и прецизно. Али постоји извесно померање које тај опис чини метафоричним: изражава нелагодност, стрепњу, страх и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове. Ледена девица. Забундала се јер јој је хладно. Увече, кад хоће да легне крај свога човека, уместо да се скине као све друге жене, обуче још једну од својих
Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено. Нешто сам промрмљао у браду и устао са намером да изађем. Зауставила ме понављањем питања.
Прибрано и хладно он је чекао да се лестве напуне разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао знак
Видим мржњу у руљи. Дадара Господар мој Лауш, већ на првом кораку показује да сам ја само један од његових слугу. Хладно се поздравио са мном, затурајући поглед негде у страну. Доцније је постао још мрзовољнији.
Овај песак греје. Наједном ми више није хладно у извешчалој тежиновој кошуљи. Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде
Гледа ме одозго погледом пуним брижности и саосећања. Хладно ми је. Цвокоћем, скакућем на једној нози не бих ли се згрејао али нећу да уђем унутра, не зато што се плашим Црног
зинуо сам горе у капак који ландара и шкрипи, у дугој мрачној јесењој ноћи, ја једини будан од свег света, киснем, хладно ми је, али ми је и топло на неки начин.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3. Но јесењи када стигну дани, И на пут се ластавица крене, Пријатељи, сетите се мене У
10. Ја нећу да певам... У најдубљем миру Покидаћу жице и разбићу лиру. И када их чујем на каквоме већу, Слушаћу их хладно, ал' спорити нећу: Гадићу се само у срцу и души, И звиждаћу тако - да им звоне уши! 1889.
Многи борац за слободу, у мукама нечувеним, Скончао је дане своје под високим кровом њеним. Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала.
) У тврђави београдској стара кула јоште стоји, Што времена ток суморни у мртвоме миру броји. Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За науку су остали кратки часови размишљања, при шетњи кроз Варошки парк или, ако је било хладно или кишовито време, у библиотеци бечке Технике која ми је лежала успут.
Године 20400 пре Христа, у Дронтхајму је лети тако хладно као на поларном кругу. Корачајући даље у прошлост, дошли бисмо опет у периоду топлијих лета.
ове, она би постајала опет све хладнија исто тако осетно да би, 70000 године пре Христа, било у Дронтхајму лето тако хладно као што је сада пуних 800 километара северније, дакле у пределу Тремсеа.
000 година. Тада је лето у Дронтхајму било тако хладно као данас на Шпицбергу. Пре тога најсилнијег упада није се летња хладноћа појављивала пуних 191.
За тај кратки васионски часак постала је наша Земља од усијане лопте хладно небеско тело. Чим је њена кора доживела старост од сто векова, она је одебљала толико, да се кроз њу могао провлачити
Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре серенитатис, ово транкилитатис, ово фекундитатис.
за време дуге Месечеве ноћи, када се тло околине охлади јаче него за време најљуће Земљине зиме, није овде, у згради, хладно, јер огледала и безваздушни простор којим је она обложена, претварају ово зданије у неку врсту „термос“флаше која се
Ови овде говоре довољно јасно. На Марсу је веома хладно, његово велико отстојање од Сунца показује се у свој својој језивој стварности.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и хладно, хладно. ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота.
Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и хладно, хладно. ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота.
Да их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији, можда ће моја глава и чело бити болесни...
ТАШАНА (замишљено): Што га ниси донео? ЈОВАН Хтедох, али снашка не даде. »Немој«, вели, »још је хладно, бојим се назепшће, пошто је нешто слаб.« ТАШАНА (узнемирена, уплашено): Зашто, како: »слаб«? Што га не лече?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и одлично учи и одлично се влада; али уједно истиче неку чудну журбу у напредовању, која се госпа Ноли учинила некако хладно пословна и спекулантска. Успео је да добије дозволу за полагање два разреда у једној години.
Скочи из постеље здрава, и тачно она. Сиђе у сиво, хладно двориште, извуче студене воде из бунара, и поче њоме да се шљуска уз задовољно сркање свежине и дрхтавице.
Господин Јоксим је одмах дао тумачење: — Ова наша госпа Нола, као шкотски душ: врело-хладно, врело-хладно, и себи и другима, па не да мирно ока отворити... Шта ти она све не зна.
Господин Јоксим је одмах дао тумачење: — Ова наша госпа Нола, као шкотски душ: врело-хладно, врело-хладно, и себи и другима, па не да мирно ока отворити... Шта ти она све не зна. Па зна и шта је у суштини скандал.
— Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно. Ти си ми казао велике похвале, а ја похвале не волим, и не разумем добро шта ће оне старој жени.
Она ће ми можда и очи заклопити, услужно... Нешто хладно има у тим Швабама. Али Паула и није Шваба! Неправду чиним жени.
кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
муњевито, не би знао казати како и зашто, дође му на ум отац његов, измучени горки чиновничић, и Бранка прође нешто хладно као да је змију прогутао. И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу. Још се некако подмладио.
Апотекар: да је одмах тражио неке много јаке прашкове за спавање. Поштарка: да јој се господин Павле, срце моје, хладно јавља. Кредитни завод: да је Паризлија унео у завод хартије којима би се на берзи могао направити дар-мар.
По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко. — Не осећам да је хладно. — Чика Аврам, док је још залазио: — Шта радиш, Лексо?
— Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко. — Не осећам да је хладно. — Чика Аврам, док је још залазио: — Шта радиш, Лексо? — Цепам дрва и спремам по кући. Друго ми не даду да радим.
— Тешко је овако живети. — Ната се пренеразила кад је видела Мирка, примила поклон хладно, шкљоцнула добро бравом кад је нежељеног госта испратила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— поче он сасвим мирно и хладно разговор. Ја се ужасно збуних и поцрвенеше ми уши као архимандритски појас. — Ја... овај — почех да муцам — да...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, без иједног јаука, пао је избоден бајонетима. Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и изгубили се у мрачној ноћи.
И зачудо пешак наједном заћута и заузе став „мирно“. Све чешће застајемо. Хладно је и тупкамо у месту. Са једне узвишице видимо како колоне гамижу са свих страна и сливају се на ову уску упрту стазу
Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара. И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог.
На нега је ред. Али он се убрзо скиде и пребаци дизгине преко руке. Вели, хладно му је у ногама... Под чизмама шкрипи снег.
А баш и нека се претрпи та рука, кад ми је хладно по целом телу. Нешто мора да се жртвује... У ногама осећам неки неодређени бол, као да ме неко боцка, па не знам да ли
— пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома. Ма ђе ћу, грдан, на друго мјесто! Било је хладно, те потпоручник Драгиша нареди поднареднику ордонансу да подложи ватру. Тек Црногорац разрогачи очи.
Команданти се саветују. Војници гладни, стока малаксала, а време хладно, па још поче и суснежица. Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима.
А трећепозивац као да хоће да појача ову мисао, наставља хладно: — Ноћу се дигну у бунилу и ватри, па онако голи пођу и набасају на воду. Они најлакше сврше.
Ђаја наједном диже ногу, погледа у чврсту сару своје чизме. Затим пипну прстом и рече: — Пази, богати, било је хладно! Командант, који је био окренут у страну, одговори му: — А шта бисте хтели, да вам неко врућ бифтек донесе!
А сунце пали и земља трепти од топлоте. Погледао сам са страхом око себе, и онда бојажљиво изустио, како ми је нешто хладно. Лука добаци: — Да се ниси пребацио у датуму! Заћутао сам бојећи се да се не почну шалити на мој рачун.
Хтео бих да га избегнем, да га разбијем једном... Нада мном је стајала нечија глава и осетих како ми нешто хладно и пријатно прелази преко лица... Моју пажњу привлачи неки опојан мирис. Отворио сам очи. — Алорѕ, цамараде, çа ва?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и
Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти, док су по теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави какве никада раније није видела.
Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро! — хладно га погледа Златокоса. — Да видимо: има ли срце снаге колико уста причају! Моја прва жеља је твој — мач!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси? Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили...
Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили...
Жедан сам... Твога извора бих пио, Но свуда само смрзле баре деси', Вај, ја бих вихор твоје душе хтио... ... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
Твога извора бих пио, Но свуда само смрзле баре деси', Вај, ја бих вихор твоје душе хтио... ... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
Но тебе нема... Умрла си нама... А народ?... Ћути у траљи и љеси. Вај, нигдје ништа до леда и кама!... ... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? 1911.
Умрла си нама... А народ?... Ћути у траљи и љеси. Вај, нигдје ништа до леда и кама!... ... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? 1911.
1913. БАЛАДА ''Кажи ми, дете, што си се покрио Земљом и травом? Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се.
Што сада тако песме сетне У небу шева поје? Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака?
Лишће пада, мукло гавран гракну лугом, Мрзовољно сунце У таму се зави; Ми рекосмо: ''Збогом!'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно. — И ти би се усудио да се унутра завучеш? — погледа га Јованче задивљено.
ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће. Све више људи из села кретало је у војску, у резерву.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... — Па... питај ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир. — Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер.
— Тол’ко? — Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа. — Е, кучко чорбаџијска, — јекну до срца увређен Мане — таг ће скоро да чујеш и за моје знање!..
да га метне у новине, онда му је исувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно: задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући.
зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: — За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!