Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, није пљуцкао у таван, нити се возио на лађи за атер бифтека, али се на најјачој цичи купао свако јутро у хладној води, ломио прстима коњске потковице за опкладу, па чак учио и српски, и, после дугог учења, једва научио неколико
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом. И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Рибе, шта је то? - упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха! - климала је главом сажаљиво очигледно забринута због риба. - Оне су навикле на то.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га
ИВ ОДЕ ВУК ИСАКОВИЧ, АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА Аранђел Исакович био је почео да се дави, у хладној води, заједно са једним коњем, што је предњим копитама прскао у вис муљ, а задњим замутио сву воду уоколо, жутим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
веку. Овај славни путописац пише: „Дјеца се по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари становници Италије: Синове, род чврста кова, одводимо прво до
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
децембар« код железничке станице, кад се будио посут хладним пепелом угља — то је ватра. Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо. У зору, испод топле перине, осетиће да га неко гледа.
Милићевић, Вук - Беспуће
било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још мало, чини се, па ће закуцати на врата. Нека, Зијо...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зашто те мајка пустила строга по хладној ноћи, босонога, у плавој хаљи свиленој? Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. 5 „Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо,
Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. ПРАВЕДНИК Умре једна бедна жена, И за њоме оста син, Сва утеха слатка њена, Нежан као
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној грозници звезда.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А зец мени на то рече: — Плачем, јер се ближи вече Па ми ваља ноћ провести Сам самцат, на хладној цести. Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што?
ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе. На хладној шумској стази Подрхтава циклама. Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На дубинама од 1000—1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољњег зрака. Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од оне на 0˚, под притиском који може премашати 500—600 атмосфера.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
'' КИНЕСКИ МАДРИГАЛ Целле qуе ј̓аіме еѕт à прéѕент ен Цхіне. Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.
Водоскок смрзнут ћути, ко да снева. Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и садашњих дана.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу. Вукашин се одмаче од прозора. И због студи у хладној соби са угашеном пећи и згужваном постељом поче брзо да корача, гледајући у под. Натраг се не може. Неће. Обзири...
Куд ћу сада? Кући... не Бичем запраска по хладној белини јутра. У Грабовици, пред механом, нагло је зауставио коње. Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с
Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају. да ми буде крепак, чврст и храбар. Мушко да буде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прилегли смо шћућурени један уз другог, јер на хладној ноћи осећамо лаку, непријатну дрхтавицу. Поноћ је. Светло и звездано небо је очекујући немо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора... Само што пре, само да се стигне на време!...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сунчеве зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.
Остао сам странац у хладној, туђој земљи. Када сам се већ сместио у Берлину, однекуда се појавио мој пријатељ млади Шкотланђанин који је
Ћипико, Иво - Приповетке
Око свеца обилазе, клизе на голим коленима жене и неки људи, а погдекоја старица пред светим кипом на хладној каменој плочи језиком чини знак крста.
Тако га и тога дана жегло сунце озго, а ,ноге до повише колена мрзле му у живој хладној води. Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не само што се, рецимо, драга поглавито појављује као мртва драга, него код Пандуровића завршава у хладној гробљанској стилизацији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
15 У хладној и разграђеној кући разграђен је и свеколики породични ред: свак узима што му и колико му треба, вуче за собом предмете
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет су команде шапутане, и стиснути војници поседаше и полегаше по хладној, каменитој земљи. Чуле се последње заповести: — Ни ватре, ни говора! Горе на гребену били су ровови.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И још се редом наше кости сеју По острвима и у воде стране, У пустињама, где самуми веју, И хладној степи. И, кад сунце стане, С лешина наших сите беже вране.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Нешто млађи Александар Тишма (1924) није толико склон контемплацији колико суздржаној, чак хладној дескрипцији у приповеткама и романима.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. брашно је лек од опекотине (ЖСС, 274), скувано лек од трбобоље (иб., 287), и главобоље (облог, ЗНЖОЈС, 11, 265), у хладној води лек кад боле очи (ЖСС, 317). К. каша употребљује се за топле облоге (ГЗМ, 12, 1900, 150).
Ћипико, Иво - Пауци
Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац. Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни
Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо,
цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. 1887.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњ фркће и подрхтава у хладној води. По гибању његовом осећам како се напреже да извуче ноге из речног глиба. Већ седим на води.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Отискивала се и котрљала неколико метара низ тијесно гротло понора и најзад се нашла на дну јаме, у густој хладној тами.
Тишина. Из глуве вјечне таме никаква одговора. — Јованче! Јованче, гдје си?! Опет ни гласа. У хладној тами одјекну само једно јасно: штроп! — Ајој, брате Јованче, јави се! — повика Мачак скоро кроз плач. — Само се јави!
— Да загазимо, шта велиш, Јованче? — Хајдемо. Спустише љестве у језерце и убрзо се нађоше до преко кољена у хладној води. Мачак се стресе. — Брр, хајде ти први, ево ти фењер.