Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за собом лом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и пљесак,
Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је једном видела на планини Синис. Јер је Естира кћи поглавице из мога племена, из царске лозе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њој се није ишло у ту далеку, страшну, хладну, земљу, куд су већ хиљаде сународника њеног мужа отишле, и као нестале, у мећави.
Није више ни леп, ни заносан, ни нежан. А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда.
Павле је хтео да викне, али га је она већ обухватила, као да има врат лабуда, и притиснула га је уз пећ, хладну, и плаву.
Њени су рукави лепршали, око њених голих руку, а имала је хладну, змијску руку – бар се тако чинило Павлу. Она је бестидно почела да му се нуди.
На видику. Зеленило шумарака било је, ту, густо, и све је чешће скривало кола, у неку брдску, тамну, хладну, сенку. Поред пута, у високој трави, све је било зарасло у мирисно цвеће.
Дешавало му се, каже, да је сања тако, па да се пробуди, а у својој руци осети њену ручицу, хладну, ледену, како дрхти. Толико би ти снови били живи, да би се будио, као да га неко зове.
препаде, видевши да је тај човек, стасит – прав, кад се не погури – леп, млад, привлачнији, него Вишњевски, али да има хладну руку, у којој ни стиска више нема, а у којој нису биле, чак ни при пењању у тројку, никад, њене груди.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то један од оних дана у мају када на плаже ступају први купачи. Помислих на Тису још мутну и хладну, али се ипак вратих по гаћице за купање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
оне услуге које јој је чинио толико година, све оне стрипове и посете зоолошком врту, мале тајне када су ознојени пили хладну воду и гледали два филма један за другим, када је крио њене лоше оцене и кришом стављао ситниш у џеп ђачке кецеље.
Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црпи лук. Потопила кришку хлеба у хладну воду. Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера.
Нека. И док пије хладну ракију с домаћином, човек примећује да се по неком прећутном договору послови око ручка уиграно распоређују; жене
Седео је потпуно сам, окружен непробојним ореолом свога мита. По вароши се причало да пије само хладну лозовачу. Орловског држања, висок и још усправан, мада је увелико превалио шездесету, шетао је сеновитим дрворедом
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се, најчешће, шеснаестерачким катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде, усред песка, ухвати га дрхтавица Што му којекакве слике у пустињи виде очи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од живота њему је остајао један »бледи призрак умрлих снова« и он је најрадије певао »суморну и хладну песму«, »химну векова тавних«.
Он има више формалистички песнички таленат, и врло често његова поезија се своди на једну малокрвну формалну лепоту, хладну и вештачку, са лепотом цвећа без мириса и бледих воштаних фигура.
Милићевић, Вук - Беспуће
послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко! он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену.
Наже јунак снагом из мишица, Отклопи јој руке од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде доле па се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог
Једно јутро пред зору румену Нађоше је хладну и студену, На гроб војнов тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и боља — А мој Боже,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. — Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством.
Чула да је дошао, па га зове. Приђох јој ближе. Сагох се. Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се.
Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа између унутра и споља и свака је личност вредна избацују се
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Помирише се, па седоше за хладну печеницу. После вечере Јула настави опет и најзад ч’а Глиша леже задовољан мислећи о својој будућој важности, још
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
још је то ту! Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи га, ослови га: — Добро дошао, тато! Он као устукну. Али се прибра.
Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса. Брне рече стењући: — Ти си
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам хладну раку У непрозирни тешки камен.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Умукни, док те нисам бацио у мрак! — Ти, гуслар... Ућуташе. У бакрачу поново прокључа вода. Анђа узе тестију и доли хладну. ... — Јечи. Само се то чује. — Ћорђе се спотаче о Толине ноге и седе. — Видиш да је боле што ти нисам дао Алексу.
По неколико пута сам пробао воду, досипао топлу, досипао хладну, нисам спавао кад су ти зубићи избијали, довозио сам доктора неколико пута, а кад си ти прво изговорио тата, а не
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену! Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије.
„Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, н у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле Божије свјетиљке. „Ми здружујемо душе луди свије'!
сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа где струји кроз мирни камен, и чини да и он живи и пати дубоком и силном страшћу људи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!
Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице... Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме...
Ћипико, Иво - Приповетке
Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим: „Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу [. . . ], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ].
Краков, Станислав - КРИЛА
Сигурно је био стражар. Нико се није одзивао. Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду. Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином.
Смрзнути војници играху овде од зиме, и трупкаху укоченим и уморним ногама о тврду, хладну земљу. Други се згрчили подбиј ени под нешто нагнуте плоче увијени у крила шатора, непомични мирни као мртви.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
верних љуба, — невине деснице Хајдуком дали, који зверски Лесу по густому блуде бедни; Умисле хишчне всељују в хладну груд; По земљи најпре матерњој простиру И смртни страх и трепет; потом Преходе Саву и Дунав, Тису.
свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар, И не слушах моје
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Освето, селе! Твој ли је глас Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Г. Жика седи за својим столом, без крагне, раскопчана прслука, и држи хладну крпу на глави. И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену! Посрне л’ ми каткад нога, Дружина се луда смије — Ал’ се брзо смеха трза, Кô од једа љуте змије...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше. Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих. Хладе се. Младен, као увек, у дућану је. И тек око захлађа опет би се појавила баба.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
С њима је ишло неупоредиво теже. Бистрооке, брзе, блиставе, измицале су ми кроз хладну воду, фијукале између маховинастог стења, нестајале попут светлих муња а ја сам гацао по мокром шљунку љут и огорчен
је неком узде коња, прошао кроз светину не гледајући никога и отежалим корацима попео се залеђеним степеницама у своју хладну одају. Слуге су одмах улетеле носећи у наручју дрва. Очас је у пећи планула ватра. Дадара је хркао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ћутећи пролазе они, и вечно по мраку блуде И од времена давних Бескрајни океан шуми суморну и хладну песму, Химну векова тавних. 1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде.
1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас.
Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Толико лепа да се ни њено име не може равнодушно изговорити. Зато га сада и не спомињем, да бих очувао хладну крв и одржао се на висини објективног историчара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Зато што је и карата играо, тамо у апсу. — Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку.
Ја вам се дивим... Ја ћу српску жену запамтити... ја ћу јунака запамтити. Ви нисте могли трпети хладну богаташку празнину око себе, и испунили сте је живим бићима... Без избора и себичности...
Јевреји немају ни једно ни друго. Они не брину присне, локалне бриге грађана и уских патриота, они брину хладну, далеку, апстрактну бригу о раси, о трајању расе...
— Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили!
Стари породични сатови, пред којима се рађа и умире, уплаше се тако и изгубе хладну крв сатова, кад се у породици изроди неспоразум и запрети коб.
Жмури и сањари. Дохвата са столића смокву или бадем, пијуцка хладну кафу и неко слатко вино, из особитих шољица. Шије лутке, и плете асурице као оне на којима Муслимани клањају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они, загрљени по двадесеторица, наилазили су у хладну воду. На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима.
Тешка душевна потиштеност мучи ме. Али температуре немам. Лука каже да сам сигурно пио хладну воду или покварио стомак. Али зашто ме онда зглавкови боле? Лежим на пољском кревету у земуници и војник ме трља.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, И у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле божије свјетиљке. Ми здружујемо душе људи свије'!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је