Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А шта си ти: момак, цура? О, момак, момак, види га, има прстић. Гле, гле! Видак узима малог у наручје и носи у хладовиту станичну Сјеницу. Тамо је за пола сата већ читав вашар: шерпа с млијеком, хљеб, салама, кашике, ручНици, суд с водом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима бријачнице, заиграо на столићу старог часовничара што с лупом на оку