Употреба речи ход у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

То је безумије: данас преко мере много чинити, а сутра сасвим ништа. То се зове „кαρκίνου βάδισμα рачји ход”. Време своје ваља измерити, разложити и за свако надлежеће дело определити, пак онда ово определеније и ред никогда

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја!... Страхиња! Изиђиде часом! — одговори Страхиња брзо, па принесе уво уз врата. Унутра се чу шушкање, па тих ход, па се полако отворише врата и изиђе Радојка сасвим обучена и обувена. — Откуд ти у ово доба?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Наличио је на пут који води у други свет. Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан! — рекох. — Сан! — И све ми изгледаше неверица.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним. Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица! Сад стани. КАТИЦА (стане). Гледај ми право у очи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Могао је, да је хтео, ићи и брже, али није хтео да мучи своје људе, ни туђе коње, који су били навикли на лагани ход. Тек, приче о вртоглавим урвинама и пењању небу под облаке, показаше се приче.

Сад ће јој се чинити да би могла да га сретне, кад буде ишла улицама Кијева. Да позна, издалека, његов ход, момачки, а старачки, у који се штап његов уплиће, као нека трећа нога, али који је брз и чврст, тако, да може рећи, и

Кућа трговца Жолобова остаде сад сасвим празна, у њој се чуо још само тих ход слушкиња и слугу, али смех, не. Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Када се у њима говори о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход и гипкост њеног стаса. Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не корачају по земљи.

Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра.

Није желела. Бар првих двадесетак минута није, иако је послушно покушавала да следи мој ход, само што су она и музика оних ђаволски добрих „Торпеда” ишли свако на своју страну, тако да је ово наше пре личило на

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај аттітуде, — све то јој се ужљебило у срце. Сутра је бал, треба се спремити. Шамика се с оцем договара.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути.

трговца Принца Виртембершкога, за неколико месеци преболео ћутке све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе хаљине и доносе кошуљу, и заносан

Оно што је после дошло било је сасвим чемерно. Глад и жеђ и ход, непрекидни ход, кроз Баварску, непријатељску, опљачкану, празну, све до Чешке.

Оно што је после дошло било је сасвим чемерно. Глад и жеђ и ход, непрекидни ход, кроз Баварску, непријатељску, опљачкану, празну, све до Чешке.

је, напротив, исто тако жељно, ишчекивала и свог девера, Аранђела, и питала за њега, ослушкујући не би ли чула његов ход, или глас.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

отац избегава контакт с дететом све док је оно пре-људско биће, док још није стекло основне атрибуте човека (усправан ход и говор), тј. све док је оно у власти демона.

важне промене у дечјем развоју, нарочито онда када дете добија неке битне атрибуте одраслог људског створења (усправан ход, говор, полна зрелост).

помоћи одраслих, дете не би могло да развије ни оне најелементарније специфично људске моћи и способности: усправан ход, говор, мишљење, самосвест. (Уп. загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам...

моделу, који такође повлачи оштру црту између малог детета које још није стекло људска својства (име, усправан ход, говор) и припада хтонском свету, и детета које је обредима иницијације (крштење, поступаоница, магијски обреди за

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Њена леђа и њене мишице били су на самој ивици зрелости. Бел Ами је данима издалека пратио њен ход улицама, познавао је начин на који носи књиге или забацује косу нервозним покретом главе, а неколико пута њене очи у

Сведен сада на обичног учесника слетских вежби, он, коме су отети сви трикови, чак и изузетно мачкасти ход који је био избрисан свирепо прецизним тактовима »један-два, јен-два«!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ено их на гумну, те ме послаше за тобом! — Кад је та несрећа била? — пита владика, погнавши коња у ход. — У ручано доба. — А чији си ти? — Ја сам Мићун Бошков, рођени братучед Илин. — А зашто тај несрећник уби Илију?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Ја сам ти казала да се тјелом све као окрећеш, па ће други мислити да ти је такав ход, или да се мазиш. Ајде, сад иди! (Девојка одлази.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике

Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази. Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.

И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде. Али већ испред Итине касапнице мења ход. Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази... Исти бакутин ход! Или је у Струку више на тета Нену? Расту деца због витамина... Да ми је само знати куда ли је наумила?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Очи, коса, аљине ход, стајање, седење, нокти, све је то по моди, само што нико по моди не умире. Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену. Чупави Славко убрза ход, љуља се гнездо, пијани брод. Сирота чавка у чуду била: кроз маглу гнездо плови без крила ил можда под њим креће

Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход, па легне мирно и — прежива. Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо,

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је ход — У свечаном руху своме, Походи нас нови год. Све што данас духом дише То молитве шаље сад; Са молитвом поздравља

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Не знам да ли да успорим ход, или да прекратим што пре неизвесност, па да се увучем у самога себе и окрећем по вољи и наређењу других...

При изласку из касарнског круга успорих ход, да би ме стражар уочио. Претварао сам се да га не гледам, али сам добро приметио кад је спустио руку низ каиш пушке и

Али на трећој раскрсници коњ фркну, уздиже главу и успори ход. Напрегох вид да видим шта се то налази на путу... Учини ми се као клада, као труп човека. Брзо сјашем и полако приђох.

Брже, брже! Војници су опазили љутњу наредникову, убрзаше ход, окрећући се стално, као да неког ишчекују. Не жели нико да буде први.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је. Не само да је пушила, већ и оружјем руковала. А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.

стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима. Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.

Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао. Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом. А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.

Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама. Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

После је болесничким ходом изнео нараслу главу напоље, у мрак. Ход му је и дотурио до свести: опет је побеђен. А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на

Окрену се за њом. Сада би морала бити радосна. Тако су погнути они са срцем неверничким. А ход јој још лакши и хитрији, и као да се у бедрима више њише него раније. Чије је, змијо?

Чује тај ход у шуштању прегореле отаве под својим брзим ногама и врти се по ливади као пас на жици, и никако да изиђе из густе

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Како да и не разумеш? — цврчак се тихо насмеја, као да чита њене мисли. — Расковник ти је вратио ход и подарио немушти језик, али врапца не чекај! Он је у 3емљи Плавих Ветрова, а мене је послао да те тамо одведем.

Девет ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и полетео у небо, у сусрет Сунцу које се баш рађало.

»Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање облака над безданом и, нарочито, сенке како це преплићу. Онда, врати се у своју сенку, тамо.

Носио је у себи онај глог, разлистан његовом оку, и ону авалску зору и знао да му је век већ измерен. Нечији таман ход, као корак невидљивог пса, био је уз њега. Није се плашио, а и зашто би?

Онда је дат знак за полазак: ни глас, ни ход, ви дах није смео да се чује. Ушли су у ноћ, промицали ивицама данашње Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих

отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те радње, и те сукње на женама, и тај њихов ход. И плочник којим је трчао, гладак, био му је стран. Али та је страност била благотворна.

унутарњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци!

Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с грмљавом небесне музике. Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Било да је дуго путовање на лађи исцрпло његову снагу, било да га је брзи ход од Пиреја преморио, он осети како му ноге отежаше, а дах се заптио.

Привучен том уметничком израђевином, он не одвоји очи од ње ни онда кад је наставио свој ход дуж јужне стране храма.

Коњаници пројахаше поред њега у бесном галопу; а ратници пројурише трком; и сами пешаци убрзаше свој ход. Он се запита шта се то десило.

поста му јасно да је, поред несумњиве намере скулптора да ту предочи бржи темпо кретања поворке, његов властити брзи ход уздуж реда стубова храма имао свог удела у томе да је свечана атенска поворка овде прошла тако брзо поред њега.

каткад на звезданом небу, обрну правац свог кретања да би се, после извесног времена, вратиле у свој уобичајени ход по небу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!... Шта велиш сад? — Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. — Како то?

После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. — Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра.

Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.

— Отварај ! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... — Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. — Отварај брже, хитно је...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сад се сјети слуга оне траве те су њоме мишеви излијечили свога друга, па се јави телалу, а он га за руку, ход-вод, ос-бос, те пред краља.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи.

ПРВА ЗВЕЗДА Већ се губи свело лишће с грана, Песма тица и ведрина ствари: Прилази ми ход јесењих дана, И дах тужан обамрлих чари.

Већ се губи свело лишће с грана. Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се

БОЛ И СТИД Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.

По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.

И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме

И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним. Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Та деформација прстију, који су личили на соколове канџе, оштре црте лица, крив нос, буљаве очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике животне недаће које су му сломиле дух, давале су слику сокола поломљених крила.

- Овако ружан какав сам, не могу играти улогу твоје ”виле” додаде он, мислећи на своје обогаљене прсте и тетурав ход, - али ћу радо бити твој сатир и учити те како ћеш имитирати не само људске гласове већ, ако ти се то буде свиђало, и

Ћипико, Иво - Приповетке

Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се. С улице чује се снажни људски ход: помисли да војници марширај у, па и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше. — Јеси ли сашила?

у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци. Студен и глад облада њеном вољом.

А слободан је и протискује се међу свијет, као да је у своме мјесту. Дјевојка једва га стиже; гледа му ход и кретање — ништа не мисли. Тек у постељи прибранија је.

У оваком благом, лијеном стању куња, и није се ни осврнуо кад је изнад себе осјетио човјечији ход. Мишљаше да ће га чељад мимоићи не угледавши га, па неће требати да се јавља.

Престаде велико звоно да звони. Озго зачује Морачин ход босих ногу и шуштање одијела. И, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!

— рече Илија прегорно. Мајка Илијина куња на клупи до синовљева кревета, а када у одмацима чује поред куће нечији ход, прене се и меће сину хладне облоге на вруће, пространо чело.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“, „носове“, „очи“, „чело“, „ход“70. Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема. ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход. Он хтеде да пређе и ја га подигох на дрвцету. У том моменту баш звизну куршум изнад моје главе. Приљубих се за камен.

Командир успори ход, говорећи ми: — Оваквих лагума на моме одсеку има десет. Унеколико смо заштићени... Сада још само да вам покажем

Кола зађоше у једну мрачну и уску улицу, успорише ход и пред једном високом кућом зауставише се. Она пође напред, ми за њом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зато у овој Антологији нема ни Његоша. Он је човек сасвим друкчијег доба, он не спада у ово доба. Друкчији су његов ход и говор, друкчији темпераменат, захват, тон, друкчији и његова оштрина, и замишљеност, и јеткост, и носталгија, и

У персони Хишпанка, У речи је Талијанка, Ход је, њезин а ла гранде: нећ' са сваким да с познаде. Дајут многи њој динари, ал' то она и не мари.

— Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге! — С жеравицом прибјегоше к мени моји Руси, И со смјехом: — Ха, ха,

Јутрос ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све код својих брига стати, Посматрај ход и туђим пословима.

Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том што се без воље хоће.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно ме целива И хучном игром жуђен идол скрива И оргијама сунца ход ми прати.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем. ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам.

5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало. Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало. 6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат.

5 Ходим, јер ходило туда. Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети.

глас, издајом већ име ти оцрни, јадни оче мој, син ја на ногама, Ђурађ, тим бодрије ту, страшни задржати судбине ход — или на имену Бранка, све дубље, век по век, проклетство да утискује свој жиг! О, јадни моји, спите, будан ја!

Откуд ми стиже спас? Са небеса, од Творца што ме прати, Сад и на вјеки вјекова. Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи.

Са небеса, од Творца што ме прати, Сад и на вјеки вјекова. Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи. ІX Нежном љубављу волећу те, Боже.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.

Ћипико, Иво - Пауци

Удари свом шаком и задрма њима. Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах!

Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход... Браћа јој униђоше у кућу.

Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује. Дјевојка полако затвори врата. Он се пришуља ближе. Слуша њен ход у мраку. Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.

— шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај. Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи. Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти.

Она се обрне: — Збогом! — изусти он. И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој. Па полако изиђе на пут.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није било никакве сумње: био је то он, његова жута грива, високи усправни стас, ход. Мораћу то да прећутим. Пре или касније неко ће га други видети.

Није хтео да ме увреди, па није ни рекао да га жуљи моја грба и да му смета мој клецави ход. После тих двадесетак корака, одједном је рекао да му се пије ракија, сишао, узео од Матије бардак и накренуо.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.

ИИИ Све што год живи - свом се паду клони; Променом време означава ход; Оно нам даје веру и обара, Слаби и снажни цео људски род.

пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди, И слаби његов ход. Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно садањем стању астрономске науке али подесити његов ход тако да се он не одвоји на пречац од Грегоријанског, као што то предлажу сви досадашњи пројекти, него, напротив,

Математским језиком казано: ход новог календара ваља оскулаторно (приљубљивајући) положити уз ход постојећег. Када се научник нађе пред новим

Математским језиком казано: ход новог календара ваља оскулаторно (приљубљивајући) положити уз ход постојећег. Када се научник нађе пред новим проблемом, са њиме се дешава исто оно што и са ловачким псом када овај

“ „Она је сат који откуцава вековне часове.“ „Ничија рука не може тај сат зауставити нити његов ход пореметити, па ни рука сајџије.“ „Тај сат зове се васиона.

Молим, овим коридором. - Како нам је ход лак и еластичан! Интересантно друштво наших сапутника! Она два господина са својим госпођама, са којима смо седели за

Прошавши испод једног широког виадукта Семериншке железнице, ово двоје нераздвојних успоре свој ход, па корачају право и достојанствено.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

сјаја, изгледала је као далека нека туђинка, и све је човек очекивао да ће проговорити језиком који нико не разуме. Ход је имала необично леп, лепе ноге и леп корак.

Леп младић. Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин! Ход и став, ко не зна, мислио би да је то млад доктор дошао да обиђе болесницу.

Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два штапа.

Друга клима, друга храна, други обичаји животни, и човек изменио боју коже, покрете, глас, ход, а већ да се не говори о начину одевања. Павле је ојачао, али некако оматорио и огрубео.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан призор, пред којим су немоћни. Потпуковник Петар са влада себе и застаде.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло

Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино бих се трзао

лик, и линију његову знану, (док прилази) страх ме ипак да ли ће да истраје У несигурноме томе корачању; Гле мој ход!

болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, сунцокрети нису ни желели да се склањају. Под врелим оком свога цара расли су и јачали, верно следећи сунчев ход сви, сем једног недавно рођеног малишана.

Увек замишљен, увек загледан у даљину избегавао је игре браће и сестара, одбијао да следи сунчев ход. — 3ашто би баш сви морали да раде исто?

Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход. Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак?

Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но ја добро чујем ход, кораке вјечне Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и

Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад то зачу Краљевићу Марко, он им онда другу проговара: „Чујете ли, до два побратима! А ви ход'те да их дијелимо: ил' волите на сама Богдана, ил' његових дванаест војвода?

А то гледа јунак Хасан-ага, пак дозивље до два сина своја: „Ход’те амо, сиротице моје, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сунцу је ход опредељен, зна му се пут докле ходи с окретом својим; а остало што је год на земљи, једно настаје, а другога нестаје; к

Тко те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар начин имадући времена

које крвно дело, за продају ли, ил' низашто, кроме за млађега им брата, што је дома био остао, и искаше да га у други ход им к њему доведу.

Што сад велите духовници за то? Ил' вас увавешћујем на боље или укарам с овима речма? Та ход'те просим вас, дођите, те се састанте и помешајте уједно вам стојећи и борављећи с нама човечаски.

Види бог свачију опачину кроз облачину. Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач? Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка.

И у тамници ме лепо не разговори! Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би

је човеку горе ходити да то разгледа што се горе чини: колико је небеса, како ли се окрећу, какав ли свој начин и ход звезде имаду, што ли грми, што ли пуца, одашта ли се што стаје, како ли се стихије састају и мешају се, и разликост

Него узми у руке једну котарицу, две, и седни ми на леђа, пак ти исто указуј ми пут, куд ваља ходити, а ти се за ход не старај; ја те могу носити куда год ти иштеш: и од сваке те благоте нашега господина набраћемо и наситити се.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Тако је хаџи Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте

Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности