Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад цесар по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај земни чинио?
Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати. Пређе дан хода даље и останови се с друга три одшелника, но сваке године иђаше посетити гроб свога љубимога Османа на дан погребенија
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Само неки Андрија Витомировић1 из Дреновца и Остоја Спуж држали су по неко число момака, а Ђорђе Ћурчија хода по Мачви и око Цера, слабо у Шабац долази и у бој се пушта.
Ја се вратим и тамо амо по пештери хода̓, па опет у квартир. Ја Кијево, пештерску лавру и њене лепоте изнутра и споља не могу описати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате.
— рече Стеван озбиљно. — Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос? — Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. — Који лопов? Какве свиње?
Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле. Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор. Капетана ћете лако познати.
само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...
Случајно се није десио ту нико други од сељака. Ћир Трпко хода по механи, узврдао се; нит му се седи ни стоји. — Ћир-Трпко! — зовну га Тиосав — одиде мало вамо. — Што ћете, море?
Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен.
Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен.
Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!...
!« дрекну и учини: »Хуј!« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет!
Црквењак стаде и заблену се у њ. Учитељ понови љутито: — Не дам! Иди, кажи не дам! Поп нестрпљив изишао, па хода испред куће и гледа навише иде ли црквењак. Извирују и гости, а поп им вели: — Само док видите како је то!
Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут, једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу »Јаој, како нам се господин нешто наљутио!
Поп Мића затурио руке иза леђа, хода нестрпљиво испред куће. На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је простор од дванаест сахата хода. Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.
И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога. Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би
Не брини! Завадићу их онако исто као што ти завади... Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!
Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу
за ручни рад) пртен — кудељан, ланен путир — чаша с вином и хлебом за причешће пуце — дугме раван — начин коњског хода, кад коњ истовремено гази обема левим или обема десним ногама разјаглити — подстаћи, подгревати рајетин — хришћанин,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе. Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.
Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све. А она хода по пољу. Замишљена је — али јој је јасно лице. Није то туга, ни брига, што занима њену душу.
Или хода по пољу. Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
да види илуминацију. Начује још и то да мираз није баш сигуран. Одважи се цело познанство прекинути. Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ СЕРВИЈУ 139 ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ 153 ИX КРАЈ ЊЕГА КОРАЧА, САМО ЊЕГОВА СЕН КОЈА ГА ПРАТИ 182 X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ
Само је Енгелсхофен погледао Гарсулија презриво, па је и пљунуо. Гарсули је, међутим, почео да хода испред Исаковича као нека шеталица на сату и почео да им чита буквицу. Вели, он је желео, засада, само да их види.
Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња. Али зато хода у чизмицама и слуша звецкање својих мамузица. Све се може кад се хоће. И кад се има пара.
Једва их је нашао – као да хода по мраку. Иако је капетан, разуме се, знао за свакојаке авантуре у љубави, тим више што је тај век, у ком је живео,
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као
ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ Царствујушча варош Вијена била је, у то доба, ноћу, слабо осветљена, фењерима – као свећама.
Необријан, барусав, потамнео у лицу, почео је да хода по тој соби, на трећем спрату – уској, као орман – као звер у кавезу.
То да му каже и нека, кад говори немецки, не жури. Волков је почео, кад то рече, да хода по соби, а кретао се као да је Исакович неки сат, а он сказаљка пред тим сатом, шеталица.
А другог, на целом свету, немају. Волков је био, опет, почео да хода горе‑доле, пред Исаковичем, па га упита: да ли ће имати, за пашпорт, и много коња, кола, слугу?
Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата! Павле поче онда да хода по Бечу, погнуте главе.
Није могла серцу да одоли. Хоће бар једанпут да га загрли. Несаница је мучи! Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји? Божича?
Учиниће од себе нешто о чему ће имати да се прича. Од јутрос, откад јој се отац вратио, Евдокија хода по кући, као да је пошешуљала. Говори само о њему, Исаковичу.
Теодосије - ЖИТИЈА
И видеше га у манастиру где хода с непостриженим власима и с меким хаљинама, јер су га стигли брзо гонећи, а није ни страховао да ће га хтети гонити до
А парамонар, видевши га свег права и здрава где хода, још већим страхом обузет, помисли да је нека утвара и укрепивши се крсним знаком рече к њему: — Ако си ти грбави
А архимандрит и сви иноци с њим, дошавши у цркву и видевши Неофита права где хода, задивише се. Архимандрит исприча ово цару и патријарху, п сви благодарише Бога за сва чудесна дела која бивају од
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Некада повијени, људи су сада усправљенијег хода, лица су им постала ведрија, поглед јаснији. Више се крећу и изгледа да их је много више него пре рата.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
крова Последње баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на
баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) Младићу, моја жена ме вара! (Тргне се, јер му се учини непромишљено што је поверио то једном младом човеку, ућути, хода узбуђено.) ЉУБОМИР (са изненађењем прати га погледом).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једно које није знало да хода девојчица је држала у наручју. Упитах је да ли још живи у кући крај рампе. - А где бих? Матори је железничар!
да га се сећам без луднице која је настала после, кад сам се вратио кући, са замазаним ногавицама, и затекао оца како хода по соби питајући се шта је он Богу згрешио да му да таквог сина. Син сам ја.
Пред вратима га је чекао аутомобил, иако је до фабрике конзерви једва шугавих десетак минута хода. Драгана и Јасмина попеше се за њим у ауто који затрубивши ускочи у трећу брзину.
Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира неког медаљона.
А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув. Она хода као мачка и у томе је цела ствар.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. Устане, хода, па пуши. Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.
Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше. Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући. Рифка оде у механу. У кујни никога.
Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља. Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”. Сад је отац рад само да га ожени.
Нема више господара Софре, мртав је. Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо. Као год врана кад осећа мирис какве стрвине.
Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије. Пред ноћ је већ фантазија набрушена. Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина. Скреше тринаест стихова. Добро му испало за руком. Више не треба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више ништа није било чудно.
Врућих удова и запаљених вратова од хода и терета, они су пошли у ноћ, задивљени и очарани близином вароши, велике и чудне, што је била прошла брзо пред очима
Чинио се као сасушена слика и прилика њеног мужа, скоро нечујног хода и корака. Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем.
очима река, али невероватно широка, какву је никад не виде са лађа, са обалама што му се учинише скоро на два‑три сата хода. Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим.
Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном рамену.
Цео пук је смрдео на лој, издалека. После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде.
Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана хода, пре него што се вратила. Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио.
очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора.
дана, за тим уласком, дође порука и од потполковника Арсениа Вуича, који је са своја два пука био одмакао, на два дана хода, пред Исаковичем, да се улогорио и да га чека, јер ће Принцеза Мати доћи у друштву свог сина, да их види.
А иза њих, у даљини, брда. Пук одахну душом и попада да се испава, после толиких дана непрестаног хода, у топлој, летњој ноћи, пуној звезда. Беше му као да је стигао дома.
на коју иначе беху навикли, ређаху се сад, у близини непријатеља, у дуге редове, излазећи из шуме, поспани, несигурна хода, закопчавајући један другог с леђа, падајући у полумраку преко пањева, натичући дуге ножеве на пушке.
Његове тешке чизме беху изгубиле сваку боју, а његове чакшире, натраг као џак, сваки облик. Он их је крпио сам. Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као бакар, задригао и очврснуо од напора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се код детета подстакло јављање ове важне људске способности, усправног хода, често се користе басме и друге вербалне магијске формуле.
У Скопској Црној Гори друга, већа деца узму за руке мало дете које још не уме да хода, воде га и говоре му: „Цам, цам, цама, цама, мечку стра, тебе не стра!
трага врши се увек металним предметом на тај начин што се испред детета повуче линија кад се запази да је почело да хода.
²⁹. У ђевђелијској кази, када дете почне да хода а још није на ногама сигурно, њему се сече сопка (уже којим се спутава коњ).
Онда се дете пусти да хода. Али дете ненавикнуто падне. У том тренутку један од укућана ножем пресече конопац, зграби дете и нагне с дететом да
Коначно, ако дете прохода у среду (срећан дан), „верује се да ће бити срећно и напредно“.³⁶ Када дете почне да хода, ваља се, каже се у народу, „да пође пут истока и то да згази прво десном ногом, па ће му после посао кроз цео живот
али још увек нема оне неопходне, суштинске карактеристике човека: разум, самосвест, способност говора и усправног хода.
У Црној Гори, тек када дете почне да говори и да хода, отац почине да се за њега интересује, да га узима у руке и да му се обраћа.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу: дабогда!
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Из Хорозовића, драги војниче. Село Хорозовићи. Ваљда си туда ходо. —Ма хода сам ја, мајко, куда ти год драго, али, вала, у те твоје Орозовиће ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пустиник му одговори: — Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Треба само да Видиш мог професора фискултуре — један такав надувенко, са лажним мишићима! Мислим, да га видиш како хода улицом; човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију
милион и по, а теча Мита му онда каже да би им он за ту ловуџу фарбао лично свако вече стари црно-бели екран: како ко хода, он би за њим са четкицом и воденим бојицама!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава.
Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
ТУЖНИ ХАРАМБАША Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, то је била тужна средокраћа: пола пута хода од Хашана и толико исто до Бихаћа. Ту на мосту, нијемо и уклето, остане ми срце разапето.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Предахну од уморна хода и загледа се у даљину... Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не
Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита. — Ето ти, брате... шта ћеш више!... Речено је све.
У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.
Шта је то... докле ће тако ? Зар још није умрла?... Тако дуго!.. И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4—5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.
Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива... Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...
Пропе се на прсте и погледа унутра... Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.
“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.
Није ’ваки челебија за те.“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку
особа која хода, луталица; 2. песма која се преноси омраза - међусобна завада, мржња, непријатељство оселдани = оседлани Пазар - 1.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска! На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту. А из жила плавих, набреклих од хода капала би крв и вода, на клечећи женски стас.
Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода. Ни дете моје, дакле, не силази са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво
Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.
Никога нема, осим нас, у овој кући, где је увек мрак, и где се и дању хода са свећом. Ретко тек залута по који заљубљени пар из Бреста, погледа нам весело у очи, али одлази брзо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
глувој ноћи безљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.
Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онај код прозора поче да пљуцка, пипну се по џепу па, сигурно не нашавши тамо ништа, узе да хода по школи... Један изађе на врата, да види »иду ли«. — Има ли који двојку резултат? — запита један. Сви ћуте.
»Али опет, помисли он, боље да ја чекам овде но да задоцним.« И умирен том мишљу стаде да хода, ослушкујући по неки пут неће ли чути познати писак локомотиве. Перон беше празан.
али видевши тамо Много народа, а он сад не беше расположен да слуша свачије разговоре, врати се и продужи даље да хода. — Кога чекате, господине капетане ? — викну неко из неосветљена краја. — Ја... чекам ја...
»О, баш сам луд !«... помисли он, па стаде још брже да хода. Одједном чује он неки жив говор. Не зна које је време, али држи да је прошло врло много.
А ја гледам из трња како се размахују капци на бисагама по такту његова хода и престављам себи како он стење, мршти се и псује, па опет корача, а бисаге на њему чине: клоп-клоп... клоп-клоп...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш. ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно). ЈЕВРЕМ (узбуђено хода и говори нешто сам себи, млатарајући рукама).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А имао је кога и да пази. Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу
Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје. Промени се човек; дође ведрији и веселији. Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега. Очима се разговарају.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Около, на сат хода, ниједне нема мачке: На миру, он гута упитнике, ускличнике и тачке. Заривши главу у папир (баш ко у песак ној) Већ
Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава. Отиди у Токио, у Бостон, у Рим ил у Остенде, Свуд ћеш открити
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да је срце тврђе од камена Опет би га растопило злато. Данас мени, сјутра теби, побро: Редом рђа по дружини хода. Добро љето види се спрољећа, Добра нева прве неђељице. Док ђевојка, дур ђевојка; Кад невјеста, баш ни смјеста.
“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку
(Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети; нити једе, нити пије; не говори, а не чује се? (Сунце) 265 — Ријез сланине преко све планине?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пустиник му одговори: „Е мој синко! срећан си, сам те је Бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кад изиђемо из трапезе, пођемо свак своме старцу. Ја нађем мога игумна сама гди хода по ћелији. Упита ме јесам ли изучио псалтир; кажем да јесам. Да ми један псалтирић да види како читам.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.
Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.
Тако ми оно рече у сну. И јево ја потего два дана хода. Сад, ако је вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти да скинем с душе велико бриме, а,
Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви ветрови теку трагом сунчевог и месечевог хода. Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник.
Упадао је у целац до колена, прскала је ледена кора од његовог брзог хода. Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом
Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају. Зато што је он много мањи од њих, и мршав.
Она је жена. Над свима. Земља јој се подметнула да по њој хода и њу да држи. И ноћ је њена топла река. Месец јој се завукао у косу испод небеске мараме.
Отвара се да кроз њу протекне цела бескрајна ноћ са свим рекама, зверкама и кукурузима. Сада је жена. Хода по јабучару и чује само велики хлеб срца. Оно је у њему. Слути га и све је себи лакша. Стаде. Код ове јабуке.
Чује: по калдрми неко брзо хода. Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!“ Од радости не може да устане. Унук...
Сада је он сам у њој, а мрак плази зидовима и пустоши њене међе. Ђорђе бацака ноге као дете кад почиње да хода, жури да што пре изиђе у мрак пола, а Рака апсанџија га хвата за лево раме и шапуће му, иза леђа, у уво: Све сам чуо.
Јадно је изгледао у тесним и кратким панталонама, у којима није могао да хода и које би се цепале чим би потрчао. А ти си се, сироти мој, увек радовао новом оделу.
Не пије му се вода, али он мора дуго да је сипа у себе. Хода, пуши и сам себи говори. Нећу одавде. Све што почиње од апсанских зидова осећа као своју смрт, ужасно срамотну смрт,
Није отац, већ багрем, расцветао се, а само неколико листића на њему. Багрем има шубару, изубадан је јатаганима, а хода. И две раскрвављене руке, без тела и главе, беру са њега беле гроздове.
У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше. Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико није знао ништа да каже о њој. Али он није престај ао да пита и да хода. Кога све није питао, док није дошао до једне ливаде и ту застао као укопан. Је ли могуће?
— Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду. Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба златоперки. Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду.
« Жаљење у њој порасте, али настави да хода. Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду!
Једно је, ипак, извесно: догодило се то у време када су планине биле крилате, али мали резбар још и сад светом хода.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка
На реч „чиновник“ одмах види себе, усправног старца који тешко хода, како пролази кроз гунгулу Велике пијаце. Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су данас део
је отишло до ђавола: пред улазак Турака у Бе оград, поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди
Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром, савском падином, поред Ичкове куће, забележио је да је „са црном шамијом, расплетеном косом и у црној
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
још дуго по том Гледасмо за њоме са крова од брода; Заслепљени њеном заносном лепотом, И музиком страсном њеног гипког хода. ...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од твога су св'јетлога погледа уплашене мраке ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни срушени олтари; воскресењем смрт си поразио, небо твојом хвалом одјекује, земља слави свога
Попа, Васко - КОРА
својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Шта мислите, колико би наш опробани пешак Питеас морао да хода да са једног краја тог зида стигне до другога?“ Ученици одмерише још једном стас учитељев и његово стопало и сазидаше
којим је написан Птолемајов зборник одличан је, каквог га касније вековима није више било, прецизан, јасан, одмерена хода, угодан и строго научан.
Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често посећивати и мајку и сина, а и моја мајка долазише са Исаком често к нама“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији гледан голим оком, кад осетих лаки шум нечијег хода, баш на оној страни одакле сам толико ноћи очекивао да се она чаробна сен појави.
се старица, окренута зиду, вешто претварала као да истински спава, дотле је он, узнемирен и нестрпљив, час устајао да хода по соби, час, склупчан на ивици старинског дрвеног кревета са главом на коленима уздржано кашљао, а час прилазио на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то се мојим детињим очима чинило чудо, дивно чудо. Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те
Услови борбе дају им ниска чела и тврде лалоке. Хоће ли икад доћи вријеме кад ће човјек моћи да хода отворена погледа, без икакве затајиване мисли, без хиљаду страхова у души, кад ће моћи да одбаци од себе оружје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пустиник му одговори: — Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од пô дана хода.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И уместо ратар сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. . Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку?
Стога се цурица лако обикла на новом дому, па све ређе долажаше с господарем у село. А село је далеко двије уре хода од мора, иза високога брда, испод кршева, у заклоници од сјевера, откуд се с противне стране преко поља тек назираше
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али, чим Младен почне да полаже рачун, објашњавајући шта је све урадио (продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.
опет, све то сигурно и тачно тумачи: занима је, слуша, драг јој је знак поштовања, али му у исти мах, тиме што устаје, хода по соби, даје на знање да му верује и да га почиње признавати за новог домаћина.
очима река, али невероватно широка, какву никад не виде са лађа, са обалама што му се учинише скоро на два-три сата хода”.
340 Речна ширина са обалама размакнутим „на два-три сата хода” само је још један пример за непосредну, у тренутноме доживљају преломљену перцепцију простора.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наша це бојница растегла најмање на четири сата хода. Од Рсаваца па чак тамо до преко Мораве дижу се куле и млазеви пушчаног и топовског дима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онде с’ пружају дивни од грдних редови дрва, А у сенки њиној красна девојка иде. Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Капетан Ђурашко скочи и једним ударцем прободе га.) БОГДАН (издишући): Су..ви...ше... ах!... (Јелисавета хода, а кад спази Ђурашка застане.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е лепо! лепо! Само да знаш Како те дичи горња хаљина!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!...
О-о! Ама како су могли ући?! — чуди се и, узбуђен, узнемирен, потресен до дна душе, хода по авлији, носећи у руци задимљену пушку. — Неко ми и звоно скинô с авлискије' врата!
Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена?
Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака. Немој мислити да није. Судац (хода по соби, трља руку о руку и смијујљи се): Шта си ти то, Давиде, начукнуо доље у чаршији? Какву прáву траже газде?
Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака. Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе. Агарјанска ђорда, ни три дни хода, за леђима нам ту, до костију засеца у тело.
Ћипико, Иво - Пауци
Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. Па стаде, у двоумици би ли ушао. Али однекуд надође жупников слуга и вели
Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе. Раде гледа како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима док се у кућу не поврати. Дакле, то је та нова господарица!
Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу. Одувијек пољски рад чини му се највреднијим
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако Никанор настави да влада овим манастиром, на три дана хода унаоколо неће остати ни једног проклетог глоговог дрвета ни џбуна, јер ће, да би истерао врага и очистио манастир од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Видео сам их свакојаких: лаког и грациозног корака, тешког но сигурног хода, плашљивог и непоузданог корака; има их који стално посрћу.
Тако Вам, драга моја пријатељице, дух научника личи, по разноликости свога хода, на некакву животињу, а да је та животиња сродна ловачком псу, то доказује неопходност њеног њуха.
Иначе не вреди. Има додуше таквих научника којима дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко, а да се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије дивљач и неће је приметити.
Уз свирку и певање кренула је та поворка у Даљ, докле је требало више од сат хода. Ми, домаћини и наши гости, кренусмо доцније.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни! (Устаје и хода.) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу. Тек је видим, не знам о-што зашто, хода по кући као и обично али у оку фењер... Можда у њој севдах полако зори...
Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша.
Али да већ види девојачке ноге, то госпа Нола није знала. Замислила се. — Истина је, моја Јулица хода као вила. Кад се обуче, лутка... Мора то видети свако жив, ако само погледа...
је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав. Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији.
још у послушности болесника, ћути, облачи се, и помало јој чак и мило што сви кажу да јој такав крај добро стоји. Хода госпа Нола, вуче баш и неки шлеп, и нехотице се гледа у огледалу. Болест ју је разнежила према самој себи. — Гле чуда!
Немирна је била госпа Нола те ноћи. После поноћи је устала, испила чашу хладне воде, обукла се и почела да хода по соби. Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза. Госпа Нола провири на улицу.
гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату. — Хода Енглескиња по градићу као по својој кући. Загледа у ниске прозорчиће. Загледа и свет њу. Да је млада, види се.
Ено, и онај Мирко, гледам га кад полако хода и руши се на десну страну од болова у колену — и он је већ стар, а он је млађи од мене... Еј, Нато!...
Старија кћи, Софија бледа као мрамор, дивног раста и хода, носила је мали црни шешир, била скоро забрађена црним крепом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?
Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво.
— Гле, камо се оно сакрило! — узвикну и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно!
Али, ту где је Смрт стајала зевну празнина: Смрт као да је у земљу утонула. А Варалица? Још и данас светом хода. Зар није воду живота прогутао, Смрт надјачао? Жив је, живцијат.
Какве је игре измишљао! Смех је пунио Кулу као што вода пуни суд — до врха! Дечак заборави на болове, поче да хода, па да трчи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
По свему личи на неумитног судију, строгог и правичног, који хода по свету да кажњава неправду. Болани Дојчин је један од најоригиналнијих и најреволуционарнијих ликова читаве наше
мала, за тридесет и четири друга, пред њоме је Лички Мустај-беже; оде беже у Кунор планину да он лови лова по планини. Хода беже три-четири дана, ништа бего уловит не може, поврати се Лики и Удбињи.
аваиз) — верски проповедник Вакуп — варош на Уни, удаљена четири сата хода од Удбине валка — некакав украс ватрене боје ваљати — вредети: Ваља сабља три царева града вами — вама Варадин —
комат — комад комендат — командант Комнен барјактар — личност непозната историји конак — кућа, преноћиште; дан хода; одмориште кондијер — в.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено мјесто.
— Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако... Хода неко, шуља се. Ту је негдје. Стриц се уплашено обазрије. — Гдје, гдје? Гдје си га видјела?
Зна он добро тога тихог окатог ђавола, који види три метра испод земље. — Неко хода по шуми — опет ће дјевојчица али још није честито ни довршила реченицу а Јованче, загледан у дубину шуме, скочи на
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Со тога сви непријатељи уплашени изпоутицаће. Река ће се натраг поврнути и Сунце ће од свога му хода престајати и Месец се задржати, стене јерихонске саме попадати, те освем пушчаних хитаца, осови и стршени ће
ЦАР НА КРАЈ СВЕТА Та тек ево овде да би на коликој страни и преко света хода било, а нашао би се који каки гдегод милостиван и богат цар, те би се прогласило да свакоме доходцу бадијава раздаје
Једно, да се о Тому Петар не поноси, ни се бољим држи од друштва му, а друго, [да] со тога му по води хода не згрешују у себи завидећи му и каримство имадући на њега остали апостоли.
Зашто сиромашко је царство небесно а не бољарско. Могу се од Христова хода и војаци поучавати штогод, војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби... једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана.