Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!