Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
О томе шта је Хефестос на штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини
Сада разумете тачно оно што је Хомер рекао у својим стиховима на које сам вас малочас потсетио“. Ученици климнуше главом, у знак да им је то јасно, а
„Ух!“, рече госпођа Лавоазије. „Како можете бити толико стрпљиви?“ „Ја сам, што но каза стари Хомер, спороходна теглећа стока“. Присутни ми стављају још нека питања.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уживао је у вештини лепог говора и интонације. Мисли су му стално лутале у време пре три хиљаде година, када је Хомер певао, а богови управљали људима и народима. Иначе га ништа друго није занимало.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његови антички узори нису били римски, него хеленски, а пре свега Хомер, Пиндар, трагичари. У последњој фази приближио се сувременом романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Почео сам намерно са три имена: Александар, Хомер, Аристотел. У овај акорд, који бруји у векове, уплео сам име Хомера као симбол грчкога генија, јер су само остала
Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него Свето Писмо. Сваки дан стижу нови страни изасланици, махом црквени великодостојници.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ходи, мила, послужи се: артос, оинос, вино с меденим срцем, како каже наш Хомер. — Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је оба комада хлеба и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маретић је духовито приметио да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и,
Али у описивања природе и многих других призора Хомер је далеко изнад нашег народног песника. То, између осталог, показује и слика умирања, која се често срета и код нас и
онога што једно другоме следи у времену) или слике тела (тј. онога што је једно поред другога у простору). Хомер, кад год то може, слика тело описујући радњу и зато га је веома хвалио Лесинг у Лаокоону (полазећи са становишта да су
Тако исто, мада у мањој мери, поступа и наш народни песник. Хомер, на пример, слика (у Илијади) Парисову опрему приказујући његово опремање.