Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸ Жене без деце у Хомољу „пазе кад нераст скочи на крмачу и запени устима, па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме замесе тесто и
У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често
²² За плодност се користи И ритуално купање. У Хомољу се нероткињама саветује: „Нека рано ујутру заите воде с баре или реке, где се напио жути бик, метну у њу копитњак, по
Нероткиња, на пример у Хомољу, нађе дивљу трешњу, савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти ниси јалова у свој
поласку на венчање млада, између осталог, треба да стави у недра још и босиљак и здравац, па ће имати порода, верују у Хомољу. Од воћа најчешће се користе јабука и вишња.
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу,
У Хомољу верују да ако трудница осети дете у среду, петак, суботу, недељу, биће женско, а ако у понедељак, уторак или четвртак,
⁵⁸ Посебно је за трудницу опасан додир са било којом врстом оружја. У Хомољу строго пазе да на носећу жену случајно неко не замахне „вретеном, косом, српом, ножем или каквим оруђем, јер ће јој
⁶² Носећа жена не сме да гази мутну воду јер ће дете, верује се у Хомољу, бити блесаво.⁶³ Такође не ваља да она досипа воду када вода на огњу ври, јер ће јој дете бити „сипљиво“.
У Подрињу, Шумадији, Хомољу, Црној Гори, Херцеговини, Врању, ђевђелијској кази, Скопској Црној Гори, на Косову итд. верује се да не ваља да
⁸⁶ Вероватно је и зато трудници забрањено да иде на погреб и да се препусти тузи. Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој,
Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“. У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, а остатак дају живини и стоци. Један део к. домаћица баца кроз оџак — ,да нахрани мечку̓. Исти обичаји су у Хомољу, околини Бољевца и Нишави« — »остатак култа медведа — мечке која представља божанство плодности и материнства«, од
и СЕЗ, 58, 1948, 203, Гружа; 86, 99, Врање). Поред главног к. месе се и споредни, два или више: у Хомољу вечерњача и поскур (СЕЗ, 19, 1914, 192), у Гружи погача и »летурђија« (СЕЗ, 58, 203), у Перасту »онолико колико има