Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну. Завезани џак није ни господин, ни свиња, ни разбојник, већ се у џаку налази неки мачак, а тај
Ко крао? Ја? Вјерујте ми, никад ми крађа ни на ум није падала. Ја само приђем комаду сланине, додирнем га брком и — хоп! њега нестане. Шта се с њим деси, нек сам ђаво зна.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Човек се насмеја од срца: – Чарапе! Млађе камено доба секса! Епоха пред хула-хоп цивилизације! Ко још данас носи грудњак? – Ја га носим! – Стварно?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се
Пре него скочиш, не вичи хоп, магарче драги, грухнȏ те топ, не њачи тамо где пева поп. КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
То су песмице које се казују детету докле га старији цупкају на колену или у крилу. Могу да буду и шаљиве: „Хоп, цуп, на калуп / Четир’ баке — један зуб! И тај један шупаљ!
— Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси. О СЛОЗИ — Без збора нема договора.
3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Брко их запита: „Како пријеђе преко ове воде?” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп! преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио.
»Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио.
— Хоп, хоп, цуп, цуп! — Скакутали су патуљци, смејали се, а дечак-капљица, и сам поцупкујући, пратио их је погледом.
— Хоп, хоп, цуп, цуп! — Скакутали су патуљци, смејали се, а дечак-капљица, и сам поцупкујући, пратио их је погледом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ала је то лепо смишљено. Ха, ха, ха, ала ће се ухватити као миш у мишоловку; таман он да лизне сланину, а оно: хоп! Ха, ха, ха!. РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха, ха, ха! ЧЕДА: Па онда? РИСТА: Онда... онда то...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РОМАНЦА 256 ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ 258 ПЕСМА О ПИЋУ 261 ЂАВОЛСКА БАЛАДА 263 ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА 265 ХОП!
Но грунеш ли капу о тле, Зло ће бити: За капом ћеш, нехотице, Љоснут’ и ти. »Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица.
»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп!
Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп! Молим, молим да се мало Боље разумемо. Да смо штогод прескочили То рећи не смемо.
Па ко буде продерао Туђих зâмкâ склоп, Продерô ил’ прескочио — Тај сме рећи: хоп! »Стармали« 1887. ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 Ево већ је своје заузео место И сео је на свој, на годишњи престô
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7. АНЧА, ПРЕЂАШЊА АНЧА: Ево ме! ФЕМА: Да ми купиш мало хоп-хоп... како га врага зову, хопманише тропн.
(Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7. АНЧА, ПРЕЂАШЊА АНЧА: Ево ме! ФЕМА: Да ми купиш мало хоп-хоп... како га врага зову, хопманише тропн. Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У руци има дугачак штап. Онда полако, тихо, нечујно приближује се. Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре. Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан.
“ Онај га достави, и они ти њега хоп! — у пешадију, на најистакнутије место. — Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не дишеш... а тек пловак заигра, а ти — хоп!... Искочи удица, а кад погледаш: на удици — класа! Класа, дабоме!
Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју страну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја је дохватих за руку: — Стани, женска, где си запела! — рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори? — питао сам онога пешака.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо.
У галоп, у галоп, у галоп! Моји перунски коњи. Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. И као велики метеор са Звезде Најмањи, најнезнатнији
И дођох, и легох, и умрех. А ви у галоп, у галоп, у галоп, Перунски моји коњи! Хоп! У галоп, у галоп, Пронесите ми леш као симбол У галоп. У галоп, досадо!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп! Заборави Капљица и на обећање и на повратак, и на Цвет.
Столица само што не заплака! Али, кад паде ноћ, измиле из скривених кутака и закутака мишји народ. Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева.
Столица само што не заплака! Али, кад паде ноћ, измиле из скривених кутака и закутака мишји народ. Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ!
Затрепери лишће и од зашаптана вјетра и узнемирених сјена — хоп! — одједном се створи Луња. Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се