Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мушицки К САМОМ СЕБИ Муѕіѕ аміцуѕ, тріѕтітіам ет метуѕ традам протервіѕ ин маре Цретіцум портаре вентіѕ. Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе?
И, боне, qуо віртуѕ туа те воцат: и педе фауѕто, Грандіо латуруѕ меріторум проеміа. Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу
Цаело Муѕа беат Сіц Иоуіѕ інтереѕт оптатіѕ епуліѕ імпігер Херцулеѕ Хоратіуѕ Доста се крви проливало српске у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом