Африка
Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се
После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе. Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића.
И нарочито, видео сам (са коликом тугом!) свој хотел, којим се ни Охрид не би поносио, а у коме сам морао одсести. жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– А то вам је и најважније у животу — каже Лука. да је човек жив и здрав! За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела? – Па, имали смо један пре рата, али пошто није било гостију, затворише и њега!
Када се кутија напуни, одлазе на вечеру у хотел »Југославију«, где се причају старе шале и препричавају смешни догађаји са летовања.
Земља. Земља где те чак и цариници љубе и плаћају ти пиће. Одлучио је да остане у »Мажестику«. Запамтио је тај хотел као светилиште луксуза, у које није смео ни да закорачи у своје време.
— рече шеф сале. — Већ недељама нико није наручио царске мрвице, а оне се налазе у обавезном градиву. Сем што смо хотел, ми смо, наиме, и виша угоститељска школа. Са свих страна стола окружи их бели келнерски бедем.
Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа у хотел. Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Познавао сам све у том крају где је био његов хотел и разговарао сам са целим светом, и видео сам врло добро колико су оне, та газдарица и њена сестра, биле рђаве и
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Наравно да те поштује! ДРОБАЦ: Њега питам! ВАСИЛИЈЕ: Поштујем вас, наравно! ДРОБАЦ: Ја кад уђем у хотел „Париз”, сви ућуте! За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Удине, у Италији, празно је још порушено, а нема ни један прозор. Ми, официри, међутим, имамо свој хотел, и ресторан, и позориште. Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел. Кажу да има два улаза, један за чинове до мајора.
Ја се смештам у једну болницу у Опатији, која је у ствари хотел. Официри у хотелу кашљу, ћопају, сунчају се, а има их и којима су жене дошле у Опатију, и чекају.
Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе. Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру, нешто скаменило, и да
Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру, нешто скаменило, и да никако неће ући у хотел. Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају.
Шести је дан како сам овде, и мали хотел, на врху једног рта, још је весео. Свако подне ручам мале, модре пужиће, крај једног прозора, са којег видим све море
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу на мене.
који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец
Вратио сам се натраг у хотел. — Јеси ли видео ко смо ми? — упита поносно механџија. — Видео сам — одговорим механично, а осећам како ме снага
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу? Изашао Иван Илић у ходник, шетка, посматра и осматра.
И никад нећу проћи. Никад! И као увек дотле ми се упутисмо оним уским сокачетом за Гранд хотел. Шта смо могли да радимо, уосталом?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пре извесног времена сам се враћао у свој хотел. Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ниједан пророк није изустио већу истину. На углу Бродвеј и Баулинг Грин улице налазио се стари Стивенсонов хотел, бела зграда са зеленим ролетнама на прозорима.
Надзорник Швајцарац упутио ме је пријатељу, такође Швајцарцу, који је имао мали хотел у Филаделфији. Овај човек желео је да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само
Тамо сам нашао један мали хотел који је држао неки Немац из Фризленда. Био је то непријатан старац који је уживао у свом доњонемачком дијалекту који
дијалект свога оца, али је увек одговарао енглески и онда када би му се отац или морнари, који су навраћали у хотел обраћали на немачком. Енглески језик називао је “језиком Сједињених Држава”.
Енглески језик називао је “језиком Сједињених Држава”. Кристијан је понекад успевао да напусти хотел и да ме прати на мојим дугим трагањима за послом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до тридесет столова.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се
После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе. Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића.
И нарочито, видео сам (са коликом тугом!) свој хотел, којим се ни Охрид не би поносио, а у коме сам морао одсести. жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Доћи ће ред и на то. Полако... После пола часа био сам у Риму. Са станице отишао сам у хотел, који су ми препоручили још док сам био на Крфу. Када сам ушао у хотелску собу, био сам збуњен...
— Вратио сам се у хотел да пакујем ствари. Воз за Ђенову и Вентимиљу полазио је после подне... Лука упаде: — Чекај...
— Не, Елвиру. — Ја... Овај, шта рече, била је бароница. — Пардон!... Грофица од хотел „Турнира“ — одговара Драгиша, који се већ снашао у новој средини. — Дакле, собарица.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Ево ово! (Чита.) „Зато, ако ме одиста волиш, ти одмах крени на пут. Дођи овамо и кад стигнеш, одседни у хотел-Европи, али немој излазити нигде у варош. Мало је место па би одмах пао у очи.
Ако пристану, зваћу те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и века. Тада већ ни отац ни мајка неће имати где...
Боже како сам узбуђена! (Чита.) „Стигао сам, налазим се у хотел Европи, соба бр. 4, и не излазим нигде док ми ти не јавиш.
Ћипико, Иво - Пауци
Ну не наљезе ни на кога од срца. Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује. Сједе и јави се. Носач се одазва на њемачком језику. Није га разумио, па га наново приупита.
У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио. Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се
— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел... Толико да се прође вријеме... Овдје је силно досадно!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На њој љубазан дочек чиновништва нашег овдашњег посланства. Ауто нас води у наш хотел у Пери, означен звездицом у Бедекеру. Он је заиста првокласан, особито што се тиче цена. Више послуге но гостију.
На том месту подигнута је станица и овај наш хотел. Јединствено по свом положају, наше садање боравиште мајсторско је дело модерне технике.