Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ружа У јесен, са нежним лицем Ђоконде, Скине му блатњаве чизме, целог га разоружа, И тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?” А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа дебеле сонде, И никад не каже Ни „довде” Ни „донде”.